ZAŠTO STE LAGALI NAROD !? GDE SU MRTVI SOKOLOVI I NESTALA HAJDUČKA TRAVA?

Čačak – Godinama se oko vidikovca na Kablaru vodila žestoka medijska i politička bitka.

Govorilo se o sivom sokolu koji bi mogao da pogine udarajući u staklo, o endemskim biljkama kojima preti nestanak, o uništavanju zaštićenog područja, prekomernoj urbanizaciji, pa čak i o stabilnosti stena na kojima se objekat gradi. Danas je Kablar Skywalk završen i otvoren, desetine hiljada ljudi prošle su njegovim staklenim platformama, a najdramatičnije prognoze njegovih protivnika sada mogu da se suoče sa onim što je stvarno zabeleženo na terenu.


I zato pitanje više nije šta je ko mislio da bi moglo da se dogodi.


Pitanje je – šta se zaista dogodilo?


NEBOJŠA JOVANOVIĆ: „ŠTA JE SPORNO? SVE, AKO PITATE EKOLOGE“


Jedan od upečatljivijih televizijskih priloga iz vremena kampanje protiv projekta radio je Nebojša Jovanović, tada reporter Newsmax Adria, kasnije TV Nova.


Najava je glasila:


„Vidikovac, kafić i info-pult na vrhu Kablara. To planira država. Šta je sporno? Sve, ako pitate ekologe.“


U prilogu su ređana upozorenja ekoloških aktivista, a jedan od centralnih sagovornika bio je Miloš Kuvekalović.


Govoreći o sivom sokolu, Kuvekalović je upozoravao da ptice ne percipiraju staklo i izneo scenario prema kojem bi soko, jureći plen, mogao velikom brzinom da udari u staklenu konstrukciju.


„Moguća je velika šansa“, govorio je, da bi takav događaj mogao dovesti čak i do gubitka para sivih sokolova.


To je bilo upozorenje, odnosno procena mogućeg rizika – ne tvrdnja da će se to sigurno dogoditi. Ali upravo zato danas, kada vidikovac postoji, legitimno je tražiti odgovor:


KOLIKO JE SIVIH SOKOLOVA DO DANAS STRADALO OD STAKLA NA VIDIKOVCU?


U javno dostupnim izvorima koje smo pregledali nismo pronašli dokumentovan slučaj stradanja sivog sokola zbog udara u staklo Kablar Skywalka.


Ako takav slučaj postoji – neka nadležni objave podatke.


Ako ne postoji – i to je podatak koji javnost zaslužuje da čuje.


A GDE JE NESTALA HAJDUČKA TRAVA?


Jednako dramatična bila su upozorenja o biljkama.

Kuvekalović je u istom prilogu govorio o endemskoj vrsti hajdučke trave i drugim biljnim vrstama, upozoravajući da će im građevinski radovi smetati i da postoji mogućnost njihovog nestanka.

Radovi su završeni.

Vidikovac je napravljen.

Hiljade ljudi prošle su vrhom Kablara.

Zato je danas moguće uraditi ono što pre gradnje nije bilo moguće – prebrojati i proveriti.

Koliko je zaštićenih biljaka nestalo zbog izgradnje?

Da li je neka vrsta iščezla sa Kablara?

Kolika površina njenog staništa je uništena?

Bez takvih podataka nije korektno ni danas proglasiti ranija upozorenja „lažima“, ali jeste potpuno legitimno pitati njihove autore: da li su proverili svoje prognoze i hoće li objaviti rezultate?





A ONDA JE DOŠAO AVGUST 2026.


Vidikovac je otvoren krajem jula.

I umesto prazne betonske konstrukcije na planini, dogodila se navala turista.

Za prvi mesec rada Kablar Skywalk posetilo je oko 20.000 ljudi. Prvih deset dana ulaz se nije naplaćivao, a tokom narednih samo 20 dana prodaje ulaznica ostvareno je približno sedam miliona dinara prihoda. Prema tada objavljenoj računici, to odgovara približno pet odsto vrednosti investicije.


RTS je zabeležio i da je projekat podstakao dodatnu ekonomsku aktivnost na planini, a direktor Turističke organizacije Čačka Vojin Jakovljević rekao je da je oko 30 Kablaraca dobilo posao na vidikovcu i objektima oko njega.


To više nije politička procena.

To su merljivi rezultati prvog meseca rada.


Nataša Milivojević, Koalicija protiv korupcije u životnoj sredini


A KAFIĆA NEMA


I upravo ovde dolazimo do druge strane priče.

Prvobitno se govorilo o širem turističkom sadržaju na vrhu – vidikovcu, info-pultu i ugostiteljskom objektu. Posle protesta i protivljenja deo prvobitne zamisli nije realizovan.


Kafića danas nema.


A tek sada, kada hiljade ljudi dolaze na vrh planine, može se raspravljati na osnovu stvarnog iskustva da li Kablaru nedostaje mali, strogo kontrolisan ugostiteljski sadržaj u kojem bi posetilac mogao da sedne, popije kafu i provede više vremena na planini.


To, naravno, ne znači da ugostiteljski objekat treba graditi mimo režima zaštite prirode. Ali znači da pitanje više ne treba rešavati parolama, već stručnim uslovima i podacima o desetinama hiljada stvarnih posetilaca.


OD „NEĆE IZDRŽATI“ DO 20.000 POSETILACA


Kampanja se nije završila na sokolovima i biljkama.


TV Nova je u novembru 2024. objavila prilog u kojem je bezbednost objekta dovedena u pitanje uz tvrdnje protivnika projekta da su kablarske stene krečnjačke i porozne i da konstrukcija navodno neće izdržati opterećenje.


Dve godine kasnije objekat radi.


Za mesec dana prošlo je više od 20.000 posetilaca.


To ne znači da bezbednosne kontrole treba ukinuti – naprotiv. Ali znači da se i nekadašnja dramatična upozorenja sada mogu proveravati prema tehničkoj dokumentaciji, upotrebnoj dozvoli, inspekcijama i ponašanju konstrukcije u eksploataciji.



Miloš Kuvekalović, Udruženje odbranimo Kablar


A PRAVI EKOLOŠKI PROBLEM BIO JE DOLE?


Paradoks je što je upravo Jovanovićev tadašnji prilog otvorio problem koji je postojao decenijama pre vidikovca.


Govorio je o stotinama vikendica u Ovčarsko-kablarskoj klisuri, od kojih mnoge nemaju kanalizaciju, kao i o otpadnim vodama koje završavaju u Zapadnoj Moravi.


Jedan od sagovornika tada je praktično pogodio suštinu rekavši da Kablar, Ovčar i Ovčar Banja bez zdravog jezera gube ogroman deo vrednosti.


I tu treba postaviti mnogo neprijatnije pitanje:


Zašto je toliko energije potrošeno na borbu protiv jednog kontrolisanog turističkog objekta, dok su bespravna ili neplanska gradnja, kanalizacija, otpadne vode i stanje jezera problemi koji su nastajali decenijama?


Vikendice nisu nikle dolaskom Aleksandra Vučića na vlast. Ako su građene decenijama, onda odgovornost za nastanak problema takođe mora da se posmatra kroz decenije, različite vlasti i institucije koje su gradnju dopuštale, tolerisale ili nisu sprečavale.



Ljubo Pejica, Starosedelac u Ovčarsko Kablarskoj klisuri


KABLAR DANAS DAJE ODGOVORE


Kablar Skywalk danas više nije maketa niti obećanje političara.

Postoji.

Radi.

Ljudi ga posećuju.

Prvog meseca bilo ih je oko 20.000, a za 20 dana naplate ostvareno je oko sedam miliona dinara. 

Zato bi bilo pošteno da svi koji su učestvovali u tadašnjoj raspravi – vlast, projektanti, ekolozi, aktivisti i novinari – danas stave svoje tvrdnje na sto.

Ako je nešto uništeno, pokažite šta i koliko.

Ako je stradala zaštićena ptica, objavite podatak.

Ako je nestala endemska biljka, pokažite stručni nalaz.

Ako nije – onda i to treba priznati.


Nebojša Jovanović


NEBOJŠA, MILOŠE – KOLIKO JE SOKOLOVA STRADALO, A KOLIKO HAJDUČKE TRAVE NESTALO?


To je danas mnogo preciznije pitanje od prostog: „Zašto ste lagali?“

Jer upozoravanje na mogući rizik samo po sebi nije laž.

Ali ako se mogući scenario godinama predstavlja javnosti kao gotovo izvesna katastrofa, onda postoji i profesionalna obaveza da se, kada objekat proradi, javnosti kaže da li se prognozirana katastrofa zaista dogodila.

Ako nije stradao nijedan sivi soko – recite.

Ako hajdučka trava nije nestala – recite.

Ako je objekat privukao desetine hiljada ljudi – recite i to.

Ako je zbog opravdanih ekoloških primedbi projekat poboljšan – treba priznati i to.

Ali ako je politički i medijski pritisak doveo do odustajanja od sadržaja koji bi danas mogli biti korisni hiljadama posetilaca, onda javnost ima pravo da pita i kolika je cena tog pritiska bila za Kablar.

Jer posle godina parola, protesta i televizijskih priloga, Kablar danas ima nešto mnogo ubedljivije od političkog mišljenja i prljave kampanje koju ste sprovodili mesecima– stvarnost na terenu.



Glas zapadne Srbije