BOGOLJUB KARIĆ UPUTIO OTVORENO PISMO MEDIJIMA SRBIJE

Poštovani urednici, novinari i vlasnici medija, obraćam vam se ne kao političar, već kao čovek koji je već četiri decenije učestvovao u stvaranju prve privatne televizije i štampanih medija u Srbiji i jugoistočnoj Evropi.  

 

BK televizija bila je poznata kao „Televizija otvorenih očiju“. Nije bila savršena, ali je imala jedno jednostavno pravilo: vrata su bila otvorena za sve. Za vlast i opoziciju. Za one sa kojima se slažemo 
i za one sa kojima se ne slažemo.  

Zato me danas iskreno čudi stanje na našem medijskom nebu.  

Posle više od dvadeset godina, čini se da je Srbija podeljena ne samo politički, već i medijski. Jedni gledaju jedne televizije, drugi druge. Jedni veruju jednima, drugi drugima. A između njih ostaje 
sve manje prostora za razgovor.  

 

Pokret Snaga Srbije BK održao je konvenciju u Beogradu kojoj su prisustvovale hiljade građana. 

 

Došli su ljudi sa svojim supružnicima, decom i unucima. Nismo organizovali skup protiv bilo koga. Nismo širili mržnju. Nismo pozivali na sukobe. 

 
Govorili smo o porodici.  

Govorili smo o ekonomiji.  

Govorili smo o ostanku mladih u Srbiji.  

Govorili smo o radu, razvoju, miru i nacionalnom dijalogu.  

Zato me ne čudi što je Radio-televizija Srbije i pojedini mediji, koji su procenili da takav događaj zaslužuje da bude zabeležen i predstavljen građanima Srbije.  

Ali me čudi što pojedini drugi mediji nisu smatrali da je vredno da obaveste javnost da se takva konvencija održala.  

Ne tražim privilegije.  

Ne tražim posebne uslove. 

Ne tražim podršku.  

 

Tražim samo ono što bi trebalo da bude prirodno u svakom demokratskom društvu — da građani Srbije imaju pravo da vide, čuju i procene različite ideje, programe i ljude.  

Ako se mediji zalažu za slobodu govora, onda ta sloboda mora važiti za sve.  

Ako se zalažu za pluralizam, onda pluralizam ne može važiti samo za one sa kojima se slažemo. 
 
Ako se zalažu za demokratiju, onda ona podrazumeva pravo građana da čuju i treću, četvrtu ili petu opciju, a ne samo dve suprotstavljene strane.  

Zato koristim ovu priliku da javno pozovem sve televizije, sve novinare i sve urednike u Srbiji:  Pozovite me.  Doći ću u bilo koju emisiju.  Razgovaraću sa svakim novinarom.  Odgovoriću na svako pitanje.
  
Ne tražim unapred naklonost. Tražim samo pravo na razgovor.  
Jer ako mogu da razgovaraju države koje vode ratove, onda sigurno možemo razgovarati i mi koji živimo u istoj zemlji.  

Srbiji danas nisu potrebni ratovi i sukobi. Pokret Snaga Srbije – BK nastupa sa programom ekonomske revolucije, otvaranja deset hiljada fabrika po modelu Austrije, sa BDP-om ne manjim 
od šeststo milijardi evra. Prosečna plata tri hiljade evra i penzije hiljadu i po evra. Mi to znamo i možemo da ostvarimo i da iskorenimo siromaštvo u našoj Srbiji. Samim tim je nejasno zašto ne prenosite saopštenja sa veličanstvene konvencije PSS-BK u Beogradu.  

Potrebno nam je više dijaloga.  

Nije nam potrebno više podela.  

Potrebno nam je više razumevanja.  

Nije nam potrebno više neprijatelja.  

Potrebno nam je više ljudi koji će jedni druge saslušati.
  
Možemo misliti različito.  

Možemo glasati različito.  

Možemo se ne slagati oko mnogo toga.  

Ali oko jedne stvari morali bismo biti jedinstveni:  Srbija je iznad svih naših razlika.