EVO KAKO ODLUČUJE SAVET ZA ŠTAMPU: OPOMENA BEZ UTVRĐENE NEISTINE

Odluka Saveta za štampu kojom je portalu „Glas zapadne Srbije“ izrečena javna opomena otvara ozbiljno pravno pitanje: da li se medij može sankcionisati ukoliko u postupku nije utvrđena nijedna činjenična neistina.

U konkretnom slučaju, Savet za štampu u svojoj odluci nije naveo:

- koji je tačno navod u tekstu netačan,

- na osnovu kojih dokaza je eventualna neistinitost utvrđena,

- niti je jasno razgraničio činjenične tvrdnje od vrednosnih sudova.

Ta razlika je ključna, jer prema domaćim propisima i međunarodnim standardima:

-  činjenice podležu dokazivanju,

-  dok su vrednosni sudovi zaštićeni slobodom izražavanja.

Evropski sud za ljudska prava u kontinuitetu ističe da političari i javni funkcioneri moraju trpeti viši stepen kritike, uključujući oštru, polemičku, pa i provokativnu javnu ocenu svog rada, naročito kada je reč o pitanjima od javnog interesa.

U ovom slučaju, sankcija nije zasnovana na utvrđenoj neistini, već na oceni da je tekst „uvredljiv” i da „narušava ugled”. Takav pristup je pravno problematičan jer:

- uvredljivost sama po sebi nije pravni kriterijum,

- politička kritika po svojoj prirodi podrazumeva oštriji i direktniji jezik,

- samoregulatorno telo ne može proizvoljno zameniti sud u određivanju granica dozvoljene kritike.

Posebno je sporno i tumačenje prava na odgovor. Pravo na odgovor služi ispravci netačnih informacija, a ne nametanju obaveze mediju da objavljuje sadržaje koji nisu neposredno povezani sa predmetom teksta ili predstavljaju polemički stav. U suprotnom, pravo na odgovor postaje instrument pritiska na uredničku autonomiju.

Iako Savet za štampu formalno nema sudska ovlašćenja, njegove odluke u praksi proizvode realne i merljive posledice, naročito u postupcima sufinansiranja medija, gde se javne opomene negativno vrednuju. Time takve odluke dobijaju kvazi - sankcioni karakter, ali bez prava na žalbu i bez sudske zaštite.

Šta je netačno, Joloviću?

Zbog ovoga smo kažnjeni – a šta je neistina?

 (SPORNI TEKST NA OVOM LINKU)

U tekstu „Pola veka na 'narodnoj grbači', ali opet bi malo!?”, portal „Glas zapadne Srbije” izneo je sledeće navode o javnom političkom delovanju Slobodana Jolovića:

1. Da je Slobodan Jolović više decenija aktivno prisutan u političkom životu Dragačeva, odnosno da je dug vremenski period proveo na javnim i političkim funkcijama.

2. Da je tokom političke karijere menjao političke stranke i ideološke okvire, uključujući delovanje u Savezu komunista, Socijalističkoj partiji Srbije i Srpskoj naprednoj stranci.

3. Da je i danas politički aktivan i da se ponovo pojavljuje u javnosti kao potencijalni politički akter.

4. Da su u ranijim fazama njegovog političkog delovanja postojala javna obećanja i najave projekata, uključujući i najave otvaranja fabrike, za koje se postavlja pitanje realizacije.

5. Da je učestvovao u ključnim političkim procesima i promenama vlasti u Dragačevu, uključujući podršku različitim političkim liderima u različitim periodima.

6. Da pojedini lokalni mediji afirmativno i nekritički predstavljaju njegovo političko delovanje, bez sagledavanja kontinuiteta njegove političke biografije.

7. Da javno iznosi kritike aktuelnih političkih prilika, iako je i sam učestvovao u politikama i odlukama koje danas dovodi u pitanje.

Ključno pitanje

Za nijedan od navedenih navoda:

- nije utvrđeno da je činjenično netačan,

- nije naveden konkretan dokaz o neistini,

- nije precizirano koja rečenica ili podatak ne odgovara istini.

Ni u odluci Saveta za štampu, ni u podnetoj žalbi Slobodana Jolovića nije označeno nijedno konkretno netačno navođenje. Uprkos tome, izrečena je javna opomena, bez jasnog odgovora na osnovno pitanje – šta je tačno netačno.

Drugim rečima, sankcija je izrečena ne zbog utvrđene neistine, već zbog ocene da je kritički ton neprimeren. Takav pristup predstavlja ozbiljno ograničenje slobode izražavanja i opasan presedan za javnu debatu.

U pravnoj državi, sankcija bez dokaza i bez pravnog leka ne može biti standard. Kada se medij kažnjava zbog kritičkog mišljenja o javnom akteru, umesto zbog objavljene neistine, tada se ne štite profesionalni standardi – već se vrši pritisak na slobodu medija.

 

GZS