Gornji Stranjani - selo na vrh Jadovnika čiji opstanak čuvaju dve devojčice

Prijepolje - Prijepoljsko selo Gornji Stranjani, nalazi se iznad Brodareva na obroncima planine Jadovnik, i u njemu prema popisu iz 2022. živi ukupno 32 stanovnika.

 

Broj stalno nastanjenih stanovnika, reklo bi se da najbolje oslikava život u ovom selu, koje se slobodno može nazvati poslednjom stanicom u Srbiji.

 

Vrh Jadovnika Katunić, foto: GZS

 

Uslovi života u ovom planinskom selu na samoj granici sa Crnom Gorom oduvek su bili surovi, duge, snežne i hladne zime, loša putna infrastruktura i nemogućnost školovanja dece posle četvrtog razreda, uslovljavali su konstantan odliv stanovništa iz Gornjih Stranjana.

 

 

„Nažalost kao i većina planinskih sela u opštini Prijepolje i Gornji Stranjani su doživeli depopulizaciju, koja je bila najuočljivija devedesetih godina prošlog veka, a izuzetno mnogo ljudi se odavde iselilo posle bombardovanja 1999. Nažalost, u ovom selu za razliku od nekih drugih, nema povratnika, nema mlađih bračnih parova koji će ovde da osnuju porodicu i ostanu, ali ako neko to bude želeo, opština će pomoći kako to bude njima najviše odgovaralo, kroz subvencije u poljoprivredi, turizmu i na svaki drugi način bi im izašli u susret”, kazao je za GZS predsednik opšine Prijepolje Drago Popadić.

 

 

Predsednik opštine Prijepolje Drago Popadić, foto: GZS

 

 

Ljudi su se ovde uglavnom bavili stočarstvom, a danas, preostali stanovnici, koji su uglavnom starije životne dobi, drže tek onoliko stoke koliko o njoj mog da brinu. Nekada je bilo i mnogo katuna na Jadovniku, nažalost i toga je sve manje i praktično da ih više nema.

 

 

Posle 15 godina škola ponovo otvorila svoja vrata – u prostoru nekadašnje prodavnice dve devojčice uče prva slova

 

 

Da je ovo selo u ne tako davnoj prošlosti bilo itekako živo i puno naroda, potvrđuje zgrada stare škole „Đaci pešaci”, koja je impozantna građevina na dva sprata, u koju je do sredine osamdesetih godina prošlog veka, svoja prva znanja sticalo po 300 učenika.

 

 

Stara školska zgrada u Gornjim Stranjanima, foto: GZS

 

Izdvojeno odeljenje u ovom selu postojalo je do 2015. godine, kada je poslednji đak završio 4. razred. Inače, ova školska zgrada, izgrađena je šezdesetih godina prošlog veka tako što je preko 35 hiljada tovara građevinskog materijala dopremljeno konjima, na samarima jer puta ni tada kao ni sada nije bilo.

 

 

Škola nije radila punih 10 godina a onda je prošle godine svoja vrata ponovo otvorila, zbog devojčice Une Radić koja je pošla u prvi razred. Ove godine joj se pridružila i sestra Iva, koja je krenula u predškolsko.

 

S obzirom na to da je stara školska zgrada u lošem stanju i nije bezbedna za pohađanje nastave, lokalna samouprava je preuredila prostor nekadašnje prodavnice, koji je u vlasništvu opštine i koji se sada koristi kao učionica.

 

 

Nekadašnja prodavnica pretvorena u učionicu, foto: GZS

 

„Otvaranje škole za mene i moju decu je od neprocenjive važnosti, jer zaista ne bismo mogli da putujemo svakodnevno do Brodareva. Leti i nekako, ali zimi bi bilo baš teško zbog snega i leda na putu. Stvarno smo presrećne što su nam u susret izašli i lokalna samouprava i direktor škole”, kazala je Milena Vranić majka ove dve devojčice.

 

Prema njenim rečima dodatno olakšanje za njihov ostanak i opstanak u ovim surovim predelima je i činjenica da je ona u tom izdvojenom odeljenju zaposlena kao pomoćna radnica, a s obzirom na to da je samohrana majka, taj prihod im je velika pomoć.

 

 

Milena Vranić, foto: GZS

 

„Ja sam tu da naložim vatru, očistim i pripremim sve što je potrebno za normalno održavanje nastave”, priča Milena.

 

Devojčice Una, koja je drugi razred i Iva koja je predškolac, zadovoljne su školskim prostorom i učiteljicom, koja im je u isto vreme, kako kažu i drugarica.

 

Una Radić, foto: GZS

 

„Sviđa mi se i škola i učiteljica i to što sad seka ide sa mnom u školu, ali volela bih da ima još dece da se družimo i da se igramo”, kaže Una.

 

Njena mlađa sestra Iva takođe je srećna što nije sama u školi, ali već razmišlja o tome šta će biti kad seka pođe u peti razred.

 

Iva Radić, foto: GZS

 

„Sad smo samo seka i ja, a kad ona pođe u peti razred biću samo ja u ovoj školi”.

 

Učiteljica Jela Aničić takođe je poreklom iz ovog sela i odlično razume sve probleme ovih devojčica ali se trudi da im prense znanje baš onako kako to rade i u većim gradskim školama.

 

 

Učiteljica Jela Aničić, foto: GZS

 

„Ja svakodnevno putujem više od 35 kilometara u jednom pravcu da bih došla na posao, i nije uvek lako, pogotovu zimi, ali što se plana i programa tiče on je ispunjen u potpunosti i tu nema razlike između nastavnog procesa u gradu ili nekoj većoj seoskoj školi”, istakla je učiteljica Jela.

 

 

 

Loša putna infrastruktura decenijama unazad prazni selo

 

 

Nedostatak putne infrastrukture najveći je problem meštanima Gornjih Stranjana, pa će najverovatnije zbog toga ove dve devojčice, njihova mama i učiteljica, nakon završetka četvrtog razreda ipak morati da se presele u Brodarevo ili Prijepolje, a škola će opet zatvoriti svoja vrata.

 

 

„Koliko god ja volela da ostanemo ovde, moramo sići u grad zbog njihovog daljeg školovanja i ako se nešto bitno ne promeni u vezi puta, nama ovde nema opstanka”, ističe Milena.

 

Da je putna infrastruktura „najbolnija tačka” Gornjih Stranjana svestan je i predsednik opštine Drago Popadić. On je istakao da uprkos tome što se ovo selo nalazi podno samog vrha Jadovnika, na visini od preko 1100 metara nadmorske visine, lokalna samouprava u skladu sa svojim mogućnostima ulaže u putnu infrastrukturu u koju se decenijama nije uložio ni jedan jedini dinar.

 

 

„Prošle godine smo jedan deo puta sanirali, moramo i ove godine još jedan deo koji je veoma kritičan, kako bi svi stanovnici tokom zimskog perioda mogli da koliko – toliko funkcionišu. Sanacija puta je važna i zbog toga što je u poslednjih nekoliko godina primetno da se ljudi koji su odavde, vraćaju na svoja imanja, kako bi ih održavali. Mišljenja sam da će ih u narednom periodu biti i više, jer evidentno je da ima priličan broj Stranjanaca koji su odavde otišli a koji su rešeni da počnu da obrađuju svoje poljoprivredne površine”, kazao je Popadić.

 

On je naglasio da će lokalna samouprava učiniti sve kako bi se put do škole u potpunosti asfaltirao, jer žele da očuvaju ovo selo živim. Put otvara mogućnost eventualnom povratku ljudi u ovo selo koje ima ogromne turističke potencijale.

 

 

 

 

 

 

 

 

GZS