Ovaj datum odlučuje sudbinu fakulteta u Srbiji: Akreditacije su u opasnosti !

jer posle tog datuma gotovo da nema smisla govoriti o nadoknadi nastave i ispita.

Ministarka Đukić Dejanović ističe da nije dobro što mnogi fakulteti ne rade, a pojedini ni nemaju nameru da razmatraju mogućnost nadoknade nastave. Ona je, takođe, naglasila da su ugrožene dve akademske godine ukoliko fakulteti ne krenu sa radom.  Ako se ne nadoknadi propušteno, a zaista je 15. april poslednji termin, iza toga skoro da više nema smisla razgovarati o nadoknadama - rekla je Đukić Dejanović. 

Ona navodi da studije u našem sistemu obrazovanja nisu obavezne, ali da uvek postoji mogućnost da se druge institucije uključe u rešavanje tog problema.

- Ali to onda nije problem obrazovanja, nego pravosuđa i raznih negativnih konsekvenci, što zaista ne bismo želeli. Kragujevački univerzitet, na primer, razmatra mogućnost na svim fakultetima kad treba početi sa nadoknadama i produžiće školsku godinu, bar su tako rekli - rekla je Đukić Dejanović.

Ministarka se osvrnula i na to kako će se blokade fakulteta odraziti na akreditacije fakulteta, pre svega specifičnih fakulteta kao što je Medicinski fakultet. Objašnjava da je nacionalno akreditaciono telo zaduženo za akreditacije na fakultetima i da se ti programi moraju da odvijaju u prostoru, vremenu i sa nastavnim kadrom koji podrazumeva tu akreditaciju. 

- Dakle, onog momenta kad se ti fakulteti ne organizuju na taj način, oni postaju trn u oku struci koja ide i van naše granice - rekla je Đukić Dejanović.

Naime, nastavno-naučno veće Pravnog fakulteta u Beogradu odlučilo je da ne glasa o predlogu da se studenti preko platforme e-student izjasne da li su za nastavak školske godine, a Slavica Đukić Dejanović ukazuje da je zakon vrlo jasan i da ne sme biti prekida kontinuiteta rada u javnim delatnostima koje su od posebnog interesa za funkcionisanje države kao što je reč o oblasti zdravstva i obrazovanja.

Ona dodaje i da kada dođe do izražavanja nezadovoljstva kroz štrajk koji je zakonom predviđen za razliku od blokada, postoji minimum rada na fakultetima koji podrazumeva konsultacije i da rukovodstvo fakulteta mora obezbediti konsultativne aktivnosti za studente koji to žele, mora da obezbedi uslove da polažu ispite, da se organizuju prijemni i završni ispiti, izdavanje dokumenata. 

Taj minimum procesa rada, ko ne poštuje, mora da snosi određene sankcije - rekla je ministarka.

Podsećanja radi, predsednik Republike Srbije Aleksandar Vučić ponovio je da se nerad neće plaćati i pitanje šta će biti sa platama nastavnika i profesora, a ministarka Đukić Dejanović je rekla da je država tokom novembra, decembra i januara pokazala ogromno razumevanje sa pozivom i molbama da se nastavnici i profesori vrate nastavi bez ikakvih obustava u finansijskom smislu.

Vlada je ocenjivala da treba da imamo neko razumevanje za nezadovoljstvo i da će se ono što se izgubilo nadoknaditi, pa nema razloga da se odbija od plate. Ali, sasvim je bilo jasno već za februar da se to neće dogoditi i doneli smo uredbu da se plati ono što je svaki nastavnik i profesor na fakultetu uradio - rekla je Đukić Dejanović.

Ona je i ukazala da su ranije u dogovoru sa sindikatima date najveće moguće povišice plata od 16 odsto prosvetnim radnicima i zaposlenima u visokoškolskim institucijama.

- Ta uredba je imala određeni put i bili su relativno zadovoljni. Kada smo doneli uredbu u istoj proceduri o tome da se neće plaćati nerad, nezadovoljstva su bila jezivija i da su rezultirala određenim pretnjama, a niko se nije zapitao kako je moguće da Vlada Hrvatske za jedan dan nerada donese odluku o tome da se neće ništa platiti, čak ni ono što mi mislimo da treba dati prosvetnom radniku - rekla je Đukić Dejanović.

Dodaje da je  u periodu nadoknade nastave, nastavnicima i profesorima biti plaćen svaki čas i sve što nadoknade i pozvala ih da se vrate poslu jer je to, kako je istakla, pre svega u interesu učenika.

- Imaju mogućnosti da sve što nije do sada plaćeno nadoknade, ako ispune punu normu i pun sadržaj rada. Sistemi su takvi da mi znamo ko koliko radi.  Najveća odgovornost je na direktorima škola i dekanima, jer se obračuni o tome koliko neko radi i koliko mu treba platiti rade na nivou škola, odnosno, fakulteta - objasnila je ministarka.

Na pitanje o napadu na dekanku Filozofskog fakulteta u Nišu, Đukić Dejanović je rekla da osuđuje svaki napad i da ne sme da postoji tolerancija na bilo kakvu agresivnost. 

Kako možete podržati nekog ko vrši bilo kakvo nasilje nad bilo kim? Ali za mene je najveće nasilje već učinjeno prema deci u osnovnoj školi koja su prvi put izvedena iz svojih učionica da daju podršku nekom protestu. Deca imaju dve obaveze, da uče i da se igraju. To su njihove obaveze i roditelji, nastavnici i čitav naš sistem treba da radi da budu što bolji uslovi za decu - rekla je Đukić Dejanović.

GZS/Informer