SRBIJA KOJA TRAJE: U KOTRAŽI ODRŽANI 53. „SUSRETI SELA SRBIJE“, NAGRAĐENI ČUVARI KULTURE, TRADICIJE I ŽIVOTA NA SELU

Lučani -U dragačevskom selu Kotraža održana je završna svečanost 53. „Susreta sela Srbije“, tradicionalne manifestacije Kulturno-prosvetna zajednica Srbije koja više od pola veka okuplja sela iz cele zemlje,

njihove stvaraoce, domaćine, škole, sportske kolektive i kulturne poslenike.

Ovogodišnja završnica održana je u godini kada Kulturno-prosvetna zajednica Srbije obeležava 70 godina postojanja i rada, a iz Kotraže je poslata snažna poruka da srpsko selo i dalje ima snagu, ljude i tradiciju koja traje.

Svečanosti su prisustvovali predsednik KPZ Srbije prof. dr Zoran Avramović i generalni sekretar Živorad Žika Ajdačić, dok su priznanja i nagrade uručivane najboljima iz oblasti kulture, sporta, obrazovanja, turizma, poljoprivrede i društvenog života sela Srbije.

DAROVNICE ONIMA KOJI POMAŽU SRPSKO SELO

Darovnice su uručene institucijama i organizacijama koje godinama podržavaju kulturni život sela i razvoj lokalnih zajednica.

Posebno priznanje pripalo je Auto Čačku i njenom vlasniku Milenku Kostiću za izuzetnu podršku negovanju i razvoju kulturnog stvaralaštva u selima, posebno u Dragačevu.

Darovnice su dobili i PII organizacija za kolektivno ostvarivanje prava interpretatora za pomoć u organizaciji završne svečanosti, Opština Lučani za doprinos razvoju sela na svojoj teritoriji, kao i Televizija Pink za doprinos promociji stvaralaštva i života u srpskim selima.

ŠKOLE KOJE VEĆ VEKOVIMA ČUVAJU PISMENOST

Veliku pažnju izazvala su priznanja školama koje decenijama i vekovima čuvaju obrazovanje u srpskim selima.

Priznanje je dobila Osnovna škola „Kotraža“ u Kotraži povodom 120 godina rada i obrazovanja generacija đaka u Dragačevu.

Osnovna škola „Dr Laza K. Lazarević“ u Crnobarskom Salašu obeležila je 130 godina rada, baš kao i Osnovna škola „Dragan Marinković“ u Adranu kod Kraljeva.

Priznanja su uručena i školama „Mika Mitrović“ u Banovom Polju i Metkoviću koje postoje već 140 godina.

Posebne emocije izazvalo je priznanje školi „Dobrosav Radosavljević Narod“ iz Salaša Noćajskog koja traje punih 180 godina.

Najstarije priznanje pripalo je Osnovnoj školi „Jovan Jovanović Zmaj“ iz Jarka, mestu gde tragovi školstva postoje još od 1733. godine, a školska tradicija traje čak 280 godina.

SPORTSKI KOLEKTIVI KOJI SU OKUPLJALI GENERACIJE

Priznanja za jubileje i doprinos sportu dobili su brojni sportski kolektivi iz Srbije.

Kajakaški klub „Filip Višnjić“ iz Višnjićeva nagrađen je kao jedan od najuspešnijih kajakaških klubova u Srbiji, sa tri decenije vrhunskih rezultata na reci Bosut.

Priznanja su uručena i fudbalskim klubovima „Budućnost“ iz Salaša Noćajskog, „Tlogov“ iz Banatskog Novog Sela i „Gorki“ iz Glušaca koji obeležavaju velike jubileje postojanja.

Vek postojanja obeležili su fudbalski klubovi „Hajduk“ iz Divoša, „Graničar“ iz Kuzmina, OFK „Fruškogorac“ i „Planinac“ iz Rivice, klubovi koji su generacijama okupljali mlade i čuvali sportski duh sela.

KULTURNO-UMETNIČKA DRUŠTVA I ČUVARI TRADICIJE

Priznanja su uručena i ustanovama i društvima koja čuvaju narodnu kulturu, običaje, igru i pesmu.

Dom kulture „Radomir Popović“ iz Raniluga na Kosovu i Metohiji nagrađen je za doprinos očuvanju srpske kulture na prostoru južne pokrajine.

KUD „Obilić“ iz Krćeva obeležio je vek igre, pesme i pozorišnog amaterizma, dok je KUD „Ratina“ nagrađen za 95 godina rada.

KUD „Dejan Jovanović Deda“ iz Tešice dobio je priznanje za tri decenije bogatog kulturnog stvaralaštva.

Posebna pažnja posvećena je ženama koje čuvaju tradiciju sela. Udruženje žena „Ljubav na seoski način“ iz Žaočana nagrađeno je za očuvanje srpske narodne tradicije, baš kao i udruženje žena „ETNO“ iz Kormana.

Priznanja su dobili i Udruženje građana „Trbušnička turistička mreža“ iz Donjih Trbica za razvoj seoskog turizma, Etno avlija iz Glušaca za očuvanje kulture sela, kao i Lovačko društvo „Fazani“ iz Kukujevaca zbog ekološkog uređenja sela i razvoja lovstva.

Nagrađene su i firme „Ogres“ iz Žiće i „Ajron vorks“ iz Tlogova koje godinama pomažu kulturne aktivnosti u svojim sredinama.

ZLATNE MEDALJE VELIKIM DOBROTVORIMA, STVARAOCIMA I DOMAĆINIMA

Najviše priznanje manifestacije — Zlatne medalje — uručene su ljudima koji svojim radom, humanošću i stvaralaštvom čuvaju selo Srbije.

Zlatnu medalju dobio je Milenko Kostić za izuzetan donatorski doprinos razvoju kulture sela.

Željko Mitrović nagrađen je za humanitarni doprinos obnovi života u ugroženim selima Srbije.

Jovana Teodorović iz Crnobarskog Salaša dobila je Zlatnu medalju za razvoj seoskog turizma i ugostiteljstva.

Dragica Marić iz Kukujevaca nagrađena je za negovanje stvaralaštva žena na selu i kao majka četvoro dece i predsednica udruženja žena.

Dragana Stanković iz Tešice dobila je medalju za doprinos radu kulturno-umetničkog društva u svom selu.

Selma Bešević nagrađena je za razvoj i organizaciju mesnih zajednica u opštini Novi Kneževac, dok je Tatjana Petković iz Dragobraće nagrađena za donatorski doprinos kulturi sela.

Profesor Dragan Bataveljić iz Trbica kod Kragujevca nagrađen je kao veliki stvaralac u kulturi sela, violinista i organizator smotre fijakerskih zaprega.

Vinar Miodrag Radovanović dobio je priznanje za podršku kulturi sela i pokretanje Festivala srpske narodne muzike u čast Mije Krnjevca.

Aleksandar Đorđević iz Šimanovaca nagrađen je za veliko hroničarsko stvaralaštvo o selima Srbije.

Boban Stojković iz Korminjana dobio je medalju za očuvanje srpske kulture na Kosovu i Metohiji.

Ivan Stojanov iz Novog Miloševa nagrađen je za negovanje muzičke kulture i sviranje više instrumenata.

Čeda Stojković iz Morovića dobio je priznanje za dugogodišnji rad na razvoju kulture sela.

Milan Miladinović iz Mozgova nagrađen je za uspešno vođenje kulturno-umetničkog društva, dok je Tomislav Varga iz Šatrinaca dobio priznanje kao stvaralac u kulturi sela.

Posebnu pažnju izazvale su medalje najboljim domaćinima i poljoprivrednicima.

Dalibor Draginević iz Mrsaća nagrađen je za uzgoj sjeničke ovce i stado od oko 500 ovaca.

Slaviša Smiljanić iz Rivice dobio je medalju za rekordne prinose i podršku kulturi sela.

Rajko Grović iz Štavlja nagrađen je za primeran uzgoj goveda i ovaca, dok je Tihomir Dvijin iz Platičeva dobio priznanje za proizvodnju hrane i podršku kulturnom životu sela.

Miroslav Vešnić iz Metkovića nagrađen je za rekordne prinose žitarica i uspešan tov svinja i goveda.

Safet Mašović iz Dubinja kod Sjenice dobio je priznanje za primereno peštersko domaćinstvo i uzgoj stoke.

Za doprinos kulturi sela medalje su dobili Dragan Marčetin iz Banatskog Novog Sela i Miomir Ćirić iz Adrana.

Vladimir Sinđelić iz Zlakuse nagrađen je za organizaciju mesnih zajednica na teritoriji Užica.

Dejan Jančić iz Srpskog Krstura dobio je medalju za doprinos razvoju komunalne infrastrukture u selima.

Miomir Maljravović iz Banovog Polja nagrađen je za dugogodišnji rad i društveni angažman u selu.

Posebno priznanje pripalo je i novinaru Goran Eror iz Rivice, ali ne za novinarstvo — već za rekordnu i kvalitetnu proizvodnju povrća.

NAJBOLJA SELA SRBIJE — PRIMER KAKO SRBIJA MOŽE DA ŽIVI

U kategoriji sela do 1.000 stanovnika prvo mesto osvojila je Zlakusa, poznata po čuvenim grnčarima i vekovnoj tradiciji izrade posuđa od gline.

Drugo mesto pripalo je Štavlju kod Sjenice, selu vrednih stočara na Pešteri, dok su treći bili Žaočani kod Čačka, mesto poznato po seoskom turizmu i čuvanju tradicije.

U kategoriji sela od 1.000 do 1.500 stanovnika pobedio je Crnobarski Salaš, selo rekordera u stočarstvu i proizvodnji hrane.

Drugo mesto pripalo je Dragobraći kod Kragujevca, a treće Tešici kod Aleksinca.

Među selima od 1.500 do 2.000 stanovnika prvo mesto osvojili su Kukujevci kod Šida, selo sa velikim brojem dece, razvijenom industrijom i bogatim kulturnim životom.

Drugo mesto pripalo je Korminjanima na Kosovu i Metohiji, a treće Jarku kod Sremske Mitrovice.

U kategoriji sela od 2.000 do 3.000 stanovnika pobedili su Adrani kod Kraljeva, selo sa razvijenom privredom, bogatim kulturnim životom i rastom broja stanovnika.

Drugo mesto osvojilo je Platičevo kod Rume, a treće Glogonj kod Pančeva.

Među najvećim selima Srbije pobedu su odneli Šimanovci, mesto sa čak 55 fabrika i gotovo bez nezaposlenih.

Drugo mesto pripalo je Ratini kod Kraljeva, a treće Krnjevu kod Velike Plane.

PORUKA IZ KOTRAŽE — SRBIJA NE SME DA ZABORAVI SVOJE SELO

Dok su se u Kotraži smenjivali aplauzi, pehari, medalje i priznanja, iz Dragačeva je poslata snažna poruka da srpsko selo nije prošlost Srbije, već njena budućnost.

Jer upravo u selima još žive ljudi koji čuvaju zemlju, običaje, porodicu, pesmu, veru i identitet naroda — a „Susreti sela Srbije“ pokazali su da Srbija i dalje ima čime da se ponosi.



Glas zapadne Srbije