невероватним причама из Србије које за нас, из суботе у суботу, припрема Гвозден Николић. Аутор и водитељ емисије „Нећете веровати”, открио нам је оно што мало ко зна о његовом приватном животу, какве анегдоте памти са снимања и наравно, шта нас све чека у новој сезони!

Почасни сељак села Девићи на Голији фото: Приватна архива

„Биће то као и увек приче из обичног света које заслужују бар тренутак пажње. То су сјајни, често поучни примери из живота нормалних и сасвим обичних људи, којих је, верујте, пуна Србија. И то је она права душевна,већинска, истинска Србија, без фолирања која, увек то поновим, постоји и која се неизмерно воли, признаје Гвозден и додаје:

„Већ сам снимио десетак веома занимљивих прича. Упознаћете једног Ђорђа који је дрвосеча, али у шуму, у њиву и на ливаду, скоро целе године иде бос. Изузетак је Бадњи дан када обује папуче, а такави су му отац, мајка, деда, богами и деца. Видећете једно место у Србији где је подигнут “антиковид крст” висок преко 20 метара да растерује зле силе, али и јединствен извор воде у Прибојској бањи која лечи коње, а камоли људе. Ту су многи пронашли лека за поломљене кости, “зарибале” зглобове и једино та вода псоријазу и друге кожне болести скида као руком. Људи сведоче да ту човек “промени” кожу на ногама како кажу “скине је као чарапу”. Упознаћете И двоје заљубљених који су се примакли стотој години и ономад прославили 71. годину срећног брак. А биће ту још много сјајних прича, најављује он.

Гвозденови отац и мајка фото: Приватна архива

Гвозден каже да је увек више пажње посвећивао теми и причи него техници и да се због таквог приступа није покајао. Каже да су теме те које скрећу пажњу публике, а не “изрезан кадар”.

„Важно је да је добар тон и јасна слика. Све остало је помало у другом плану”, каже Гвозден и признаје да се осећа поносно када гледаоци који га сретну почну да набрајају његове приче.

Кућа у којој Гвозден проводи највише времена и где монтира емисијефото: Приватна архива

„Чини ми се да их више они знају од мене. И то је добро, можда прави показатељ да нисам залутао”.

А када смо се дотакли прича на које је напоноснији, Гвозден нам је испричао:

„Сви се сећају Радише са две жене, тај човек је остао мој пријатељ иако смо се први пут тада упознали. Уосталом као и многи други, јер ја никада нисам никога исмејао нити потценио. Увек сам људе саслушао и разумео. Зато ми и верују и зато је Радиша којег су сви осуђивали после приче рекао: “У моју авлију може само Гвозден да уђе са камером”. Али наравно имао сам много сјајних репортажа, бар тако кажу гледаоци. Посебно ми је драго и драгом Богу сам захвалан што су баш те приче подигле девет кровова за нејач широм Србије. Често се сетим глувонемог деде Лала са Јавора. Сви су га већ били отписали, кућа му је спаљена, ближила му се деведесета, затекао сам га утученог и тужног на згаришту своје куће. Рекли су ми да је био решен да дигне руку на себе... Али “Нећете веровати” му је вратило веру у живот, добио је кров над главом и данас је жив”.

НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ! Ево шта гледаоци не знају о Гвоздену Николићу: "Мајка ме је родила у 44. години..."

„Рођен сам на падинама Сувобора и обронцима Равне Горе. Отац ми је био тесар камена, мајка планинка старала се о стоци, брату, сестри и мени. Само, ја сам на свет стигао последњи, мајка ме је родила у 44. години. Сећам се приче како се крила да село не сазна да је трудна. Носила је пелене на поток на прање али све низ неки “пољански до” да је не виде, јер су јој се подсмевали. И оца су зезали да нисам можда његов и често су “вештачили” на копању чији ли сам кад сам отресит. А отац им каже: Причајте ви шта хоћете, он је мој, јер сам ја све за**бао и уписао га на моје име. Е, то је величина. Данас његово имање блиста а приземљуша је лепша него икада. Ваљда то види и верујем да је поносан. А можда му и није било све једно”.

Није превише рећи да цела Србија зна за Гвоздена. Где год да се појави људи му прилазе, а за сајт Прва.рс, открива нам и једну анегдоту са „терена”.

„Недавно сам пролазио Бајином Баштом и сретнем човека са Таре. Планина од човека, два метра, накривио шајкачу, а руже му избиле на јагодице. Тачно је негде молитвао уз џенарику. Стаде испред мене, стреља ме очима, и поштено, не би ми свеједно. Пита: Јеси л’ ти онај Гвозден са телевизије. Кажем: Јесам, стари. А он ће мени: Па, Бог те виђ’о ја тебе чу’ем и кад ми је угашен телевизор! Ето, морао сам и ја на џенарику са њим (смех)”.

ПР текст