OD KAMENOLOMA I MINIRANJA DO SLEPIH MIŠEVA I ZATVORENE PEĆINE: ŠTA OTKRIVAJU DOKUMENTA O 39 PRIJAVA PROTIV „PUTEVA“ IZ IVANJICE?

Ivanjica – Preduzeće „Putevi“ d.o.o. Ivanjica, koje zapošljava oko 215 radnika i više od pola veka učestvuje u izgradnji i održavanju putne

infrastrukture, tokom prethodnih godina bilo je predmet čak 39 prijava različitim državnim organima i inspekcijama.Protiv preduzeća „Putevi“ d.o.o. Ivanjica tokom prethodnog perioda podnošene prijave različitim inspekcijama i državnim organima. U odgovoru direktora posebno se navodi prijava koju je podnelo Zavičajno udruženje „Hadži-Prodan“ iz Ivanjice, a koja se odnosila na navodno ugrožavanje slepih miševa u Hadži-Prodanovoj pećini usled rada kamenoloma Raščići. Dokumentacija pokazuje da su po prijavama postupale rudarska i geološka inspekcija, kao i drugi nadležni državni organi, od kojih je tražena kompletna dokumentacija i izjašnjenja preduzeća.

 

Prijave su se odnosile na različite navode – od načina eksploatacije kamena u kamenolomu Raščići, izvođenja minerskih radova, zaštite životne sredine i prašine, do tvrdnji o ugrožavanju Hadži-Prodanove pećine i kolonije slepih miševa.

 

Iz dokumentacije proizlazi da su po tim prijavama postupale rudarska, geološka i druge nadležne inspekcije, kao i Ministarstvo unutrašnjih poslova i druga državna tela, pri čemu je od preduzeća više puta tražena obimna dokumentacija i izjašnjenja.

 

ŠTA SU „PUTEVI“ DOSTAVILI NADLEŽNIM ORGANIMA

 

U pisanoj izjavi direktora Stojana Rangelova, dostavljenoj tokom vanrednog inspekcijskog nadzora, navodi se da kamenolom Raščići posluje još od 1976. godine, da je izgrađen na osnovu građevinske dozvole, dok je drobilično postrojenje još 1980. godine proglašeno objektom od opšteg interesa.

 

U odgovoru inspekciji preduzeće navodi da poseduje dozvole za eksploataciju tehničkog građevinskog kamena, dozvole za izvođenje rudarskih radova, Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu sa saglasnošću nadležnog ministarstva, kao i da je još 2022. godine pokrenut postupak pribavljanja nove projektne dokumentacije i novih dozvola za nastavak eksploatacije.

 

U dokumentaciji se dalje navodi da se sva miniranja izvode uz odobrenje nadležnih organa kada je ono propisano, uz prisustvo stručnih lica sa odgovarajućim licencama, prethodna zvučna upozorenja, obaveštavanje meštana, privremeno obustavljanje saobraćaja kada je potrebno i prisustvo policije kod masovnih miniranja.

 

Preduzeće je inspekciji dostavilo i dokumentaciju o dozvolama MUP-a, radnim nalozima, evidencijama o eksplozivnim sredstvima i zapisnicima o redovnim kontrolama.

 

DIREKTOR STOJAN RANGELOV: „ZA SKORO 50 GODINA NIJE BILO POVREDA USLED MINIRANJA“

 

U izjavi dostavljenoj nadležnim organima direktor Stojan Rangelov navodi da su tvrdnje da su miniranja ugrožavala živote građana netačne.

 

Prema njegovoj izjavi, tokom izvođenja minerskih radova saobraćaj se obustavlja, stanovništvo se unapred upozorava, a za gotovo pet decenija rada kamenoloma nije zabeležena nijedna povreda izazvana miniranjem.

 

Rangelov je naveo i da činjenica da su pojedini podnosioci prijava snimili sama miniranja pokazuje da su prethodno bili upozoreni na vreme njihovog izvođenja, jer se, kako je istakao, svaki postupak miniranja unapred najavljuje.

 

ODGOVOR NA NAVODE O HADŽI-PRODANOVOJ PEĆINI

 

Poseban deo izjave odnosi se na prijave koje su se odnosile na navodno ugrožavanje slepih miševa u Hadži-Prodanovoj pećini.

Direktor navodi da je preduzeće godinama ulagalo u uređenje prostora oko pećine i obnovu crkve, kao i u savremeniju opremu radi smanjenja uticaja na životnu sredinu.

Kao dokaz priložen je dopis Turističke organizacije Ivanjica od 31. oktobra 2022. godine, u kome se navodi da tokom avgusta, septembra i oktobra te godine nije evidentirano uginuće slepih miševa niti promene koje bi ukazivale na ugrožavanje zaštićene vrste ili same Hadži-Prodanove pećine.

 

SANACIJA, REKULTIVACIJA I KONTROLE

 

U dostavljenoj dokumentaciji preduzeće navodi da je postupilo po ranijim rešenjima rudarske inspekcije, izvršilo rekultivaciju dela terena, obustavilo radove na prostoru na koji se odnosile primedbe, kao i da redovno sprovodi orošavanje puteva i radnih površina radi smanjenja prašine.

 

Navodi se i da Ministarstvo unutrašnjih poslova redovno vrši kontrole prometa i korišćenja eksplozivnih sredstava, kao i da tokom poslednjih nadzora nisu utvrđeni nedostaci u toj oblasti.Redakcija je imala uvid u više stotina strana dokumentacije koja obuhvata prijave, zapisnike o inspekcijskim nadzorima, odgovore preduzeća, dozvole, dopise državnih organa i drugu službenu prepisku nastalu tokom višegodišnjih postupaka. U tekstu su predstavljeni najvažniji delovi te dokumentacije.

 

PREDUZEĆE OD POSEBNOG ZNAČAJA ZA VANREDNE SITUACIJE

 

U izjavi se podseća da je odlukama Vlade Republike Srbije i Skupštine opštine Ivanjica „Putevi“ određeni kao ovlašćeno i osposobljeno pravno lice za sprovođenje mera zaštite i spasavanja na teritoriji opštine, uključujući raščišćavanje puteva, sanaciju klizišta i održavanje putnih objekata u vanrednim situacijama.

 

Preduzeće navodi da proizvodnja kamenog agregata, asfalta i betona predstavlja osnov za održavanje oko 200 kilometara putne mreže, kao i za izgradnju puteva i drugih infrastrukturnih objekata, te da poslovanje usklađuje sa međunarodnim standardima kvaliteta, zaštite životne sredine i bezbednosti na radu.

 

KO STOJI IZA UDRUŽENJA I DA LI JE SLUČAJ „PUTEVA“ DOBIO POLITIČKU POZADINU?

 

Prema javno dostupnim podacima koje prikazuje CompanyWall, Zavičajno udruženje „Hadži Prodan” – Ivanjica registrovano je 7. septembra 2020. godine, sa sedištem u Raščićima. Kao zastupnici udruženja navedeni su Željko Savićević, Ivan Milutinović i Saša Savićević, dok je delatnost registrovana pod šifrom 9499 – delatnost ostalih organizacija na bazi učlanjenja. (CompanyWall⁠)

 

Ono što ovaj slučaj čini politički osetljivim jeste činjenica da se ime Saše Savićevića ne pojavljuje samo u kontekstu zaštite Hadži-Prodanove pećine. Portal Info LIGA je 28. marta 2025. objavio da se na protestu u Ivanjici, održanom pod parolom „Kuvaj, dinstaj, pumpaj”, okupljenima obratio Saša Savićević, predstavljen kao veteran 63. padobranske jedinice i predsednik udruženja „Hadži Prodan”. Na istom skupu, prema tom izveštaju, učestvovali su građani, prosvetari i studenti, a protestna šetnja završena je ispred zgrade opštine. (Info LIGA⁠)

 

Dodatno, tekst koji je Vesti.rs automatski preneo sa portala Vostok.rs, uz izvor označen kao Udruženje „Hadži Prodan”, slučaj kamenoloma nije predstavio samo kao ekološko pitanje, već ga je otvoreno smestio u politički okvir, pominjući SNS, SPS, državne institucije, MUP i tužilaštvo, uz teške optužbe na račun vlasnika i nadležnih. (Vesti.rs⁠)

 

Posebno je zanimljivo i to što je na sajtu Vostok.rs kao odgovorni urednik naveden Saša Savićević, dok isti portal prenosi tekstove u kojima se slučaj Hadži-Prodanove pećine prikazuje kroz  politički obojenu retoriku. (vostok.rs⁠)

 

Zbog svega toga, javnost ima pravo da postavi pitanje: da li se iza ekoloških prijava protiv „Puteva” krije isključivo briga za pećinu i životnu sredinu, ili je ovaj slučaj vremenom postao deo šire političke borbe u Ivanjici?

 

Na to pitanje konačan odgovor mogu dati samo nadležni organi i kompletna dokumentacija. Međutim, javno dostupni tragovi pokazuju da su se aktivnosti udruženja i njegovih predstavnika preplitale sa protestnim okupljanjima, političkim porukama i javnim nastupima protiv lokalne i republičke vlasti. Zato se slučaj prijava protiv preduzeća koje zapošljava oko 220 radnika ne može posmatrati samo kao tehničko-inspekcijsko pitanje, već i kao tema sa očiglednom političkom dimenzijom.

 

O POSLEDICAMA VIŠEGODIŠNJIH PRIJAVA- „DOK IVANJIČANI ČEKAJU PUTEVE, MI KAMEN VOZIMO STOTINAMA KILOMETARA“

 

Direktor „Puteva“ iz Ivanjice Stojan Rangelov smatra da su višegodišnje prijave i brojni inspekcijski postupci ostavili ozbiljne posledice ne samo po preduzeće, već i po razvoj čitave opštine.

„Putevi“ danas zapošljavaju oko 215 radnika, odnosno isto toliko porodica neposredno zavisi od rada ovog preduzeća. Firma, koja posluje više od pola veka, održava i gradi puteve širom Ivanjice i učestvuje u sanaciji posledica poplava, klizišta, snežnih padavina i drugih vanrednih situacija.

 

Rangelov ističe da je, uprkos tome, preduzeće godinama bilo izloženo velikom broju prijava različitim inspekcijama i državnim organima.

 

„Imali smo više od trideset inspekcijskih postupaka. Dostavljali smo dokumentaciju, odgovarali na svaku prijavu i sarađivali sa svim nadležnim institucijama“, kaže Rangelov.

 

Prema njegovim rečima, najveću cenu danas plaćaju upravo građani Ivanjice.

 

„Dok ljudi čekaju da im izgradimo puteve, mi smo prinuđeni da kamen za asfalt i putogradnju nabavljamo iz drugih krajeva Srbije. Zamislite apsurd – pored kamenoloma koji postoji decenijama, materijal kupujemo na Jelici, Zlatiboru i drugim lokacijama, a zatim ga prevozimo više desetina ili čak stotina kilometara. To povećava troškove koje na kraju snose investitori, odnosno država, lokalna samouprava i građani“, navodi on.

 

RANGELOV- PEĆINA JE BILA RUGLO, MI SMO JE SREDILI, SAGRADILI CRKVU POTPORNE ZIDOVE, SADA STOJI ZAKLJUČANA

 

Posebno naglašava da je preduzeće, kako tvrdi, godinama ulagalo u zaštitu prostora oko Hadži-Prodanove pećine.

 

„Kada smo preuzeli firmu, pećina i prostor oko nje bili su zapušteni. Uredili smo prilaze, izgradili potpornu infrastrukturu, obnovili crkvu, doveli električnu energiju i uredili prostor koji danas mnogi smatraju jednim od najlepših u ovom kraju. Uložili smo i u sistem za orošavanje kako bi se smanjila prašina i redovno sprovodili mere zaštite životne sredine“, kaže Rangelov.

 

On podseća da je Turistička organizacija Ivanjica u svom dopisu iz 2022. godine navela da u tom periodu nije evidentirano uginuće slepih miševa niti promene koje bi ukazivale na ugrožavanje zaštićene vrste u Hadži-Prodanovoj pećini.

 

Rangelov smatra da je neprihvatljivo što je pećina danas zatvorena za posetioce.

 

„Umesto da bude turistički biser Ivanjice, prostor koji smo godinama uređivali danas je zatvoren i nedostupan građanima i turistima. To nije interes ni Ivanjice ni ljudi koji ovde žive“, navodi direktor.

 

Govoreći o prijavama koje su podnošene protiv preduzeća, Rangelov ocenjuje da su one značajno opteretile rad firme i zahtevale stalna izjašnjenja pred različitim državnim organima.

 

„Naš posao je da gradimo puteve. U Ivanjici svaki metar asfalta znači ljudima koji žive u planinskim selima. Verujem da je interes svih da se razvoj opštine nastavi uz puno poštovanje zakona i zaštitu životne sredine“, zaključuje Rangelov.