Kako opstaju mala domaćinstava u Dragačevu: Porodica Zimonjić iz Rasovca obnavlja uzgoj moravke

Lučani - U dragačevskom selu Rasovac mala porodična domaćinstva i dalje su temelj života. Uprkos brojnim izazovima, postoje primeri koji pokazuju da selo može da opstane i da mladi ljudi imaju razloga da ostanu.

 

Jedan od takvih primera je porodica Zimonjić, koja je zajedničkim radom i pametnim izborima uspela da stvori stabilan porodični posao i obnovi uzgoj autohtone rase — svinje moravke.

Branko i njegov brat želeli su dodatni izvor prihoda koji neće previše oduzimati vreme od redovnih poslova na imanju. Kaže da su dugo razmišljali šta bi mogli da rade, a da se uklapa u prirodne uslove koje imaju.

Foto:Amp press

"Ja i brat, kada smo odlučili da nađemo neki dodatni prihod, a da nam ne oduzima mnogo vremena od obaveza koje imamo, došli smo na ideju šta bi mogli da radimo. Mi smo se odlučili za autohtonu rasu svinja – moravku. Odlučili smo se jer joj odgovara priroda, a mi ovde imamo izvanredne prirodne uslove. Imamo ogroman ograđen prostor gde ih puštamo i ne zahtevaju mnogo obaveza oko njih" – priča Branko.

Porodica Zimonjić živi u zajednici, ali sa jasno podeljenim poslovima, što im omogućava da sve funkcioniše bez zastoja.

"Živimo u zajednici, ali su poslovi regulisani – ko šta radi, sve se zna. To sve funkcioniše odlično" – kaže on.

Pokretanje proizvodnje zahtevalo je dosta ulaganja, ali uz državne i opštinske podsticaje posao je postao održiv.

"Mnogo rada, mnogo truda… Uloženo je dosta novca, ali koristili smo razne podsticaje – za nabavku kvalitetnih priplodnih grla koje sufinansira opština, a i država daje subvencije za ovu autohtonu rasu. Tako se borimo" – objašnjava Branko.

Jedna od njihovih najvećih prednosti je ogroman prirodni prostor koji koriste za držanje moravki.

"Ovaj prostor je dalje od kuće, možda oko 500 metara. Imamo hektar i po ograđenog prostora. Imaju prirodan izvor vode, šumu, sve što im treba. Posla nema mnogo, možda sat vremena dnevno kod kuće i još oko dva sata tokom dana oko njih "– kaže Branko.

Porodica se specijalizovala za proizvodnju kvalitetnih priplodnih grla i prasića, kako bi doprineli širenju moravke u ovom delu Srbije.

Foto:Amp press

"Mi smo se bazirali na prodaju prasića i kvalitetnog priplodnog materijala. Ko se odluči da dalje uzgaja, da širi moravke u ovom delu Srbije, mi nudimo ta kvalitetna grla" – objašnjava on.

Na njihovom domaćinstvu ništa nije oslonjeno samo na jednu granu poljoprivrede. Raznovrsnost je ono što im daje sigurnost.

"Nismo se bazirali samo na jednu granu poljoprivrede, već mešamo sve. Kada naiđe loš period u jednoj, drugo to nadomesti" – kaže Branko.

Ulaganje u ratarstvo prati stočarsku proizvodnju — ono što proizvedu koriste direktno u ishrani životinja.

"Sejemo žitarice, kukuruz i ječam zbog svinja, a nešto i zbog ovaca koje držimo. Obrađujemo oko 12 hektara zemlje. To je ta vrsta rada – ulažeš, a onda to unovčiš kroz životinje" – objašnjava Branko.

Rasovac je danas selo sa daleko boljim uslovima nego pre deceniju i po. To, smatra Branko, igra ključnu ulogu u tome što mladi ostaju.

"Sada su mnogo bolji uslovi. Radi se na putnoj infrastrukturi, doveli smo i vodu iz sistema Rzav. Imamo 30–40 domaćinstava sa snabdevanjem Rzav-om. Uloženo je dosta u puteve, skoro svi zaseoci su asfaltirani. To daje motivaciju mladim ljudima da ostanu ovde. U Rasovcu je dosta mladih ostalo i mnogi su se odlučili za poljoprivredu, jer imamo podršku i države i lokalne samouprave" – zaključuje Branko.

 

Priča porodice Zimonjić pokazuje da mala domaćinstva u Dragačevu mogu da žive, rade i napreduju kada se udruže tradicija, prirodni resursi i savremena podrška države. Moravka, koja je nekada bila na ivici nestanka, zahvaljujući ovakvim porodicama dobija novu šansu i vraća se na dragačevska brda — tamo gde je oduvek pripadala.

 

GZS/Amppress