U ETNOLOŠKOM MUZEJU OTVORENA IZLOŽBA POSVEĆENA SEOSKIM SLAVAMA

Čačak - U Etnološkom muzeju u Čačku danas je otvorena izložba „Da bog spusti blagodat – Zavetine”, posvećena običajima proslave seoskih slava i litija u čačanskom kraju.

 

Master etnolog-antropolog Jelena Milićević, jedna od autorki izložbe,  istakla je da izložba predstavlja završnicu višemesečnog terenskog istraživanja sprovedenog u selima čačanskog kraja.

 

„Izložba ‘Da bog spusti blagodat – Zavetine’ predstavlja krunu rada terenskog istraživanja koje je sprovedeno u prethodnom periodu u selima čačanskog kraja. Osnovna tema ove izložbe jeste upravo prikaz same atmosfere, odnosno samih elemenata proslavljanja seoskih slava ili, kako se najčešće u čačanskim krajevima kaže, obetina. Ideja mene i koleginice bila je da prenesemo taj duh i atmosferu koja vlada na svakoj seoskoj slavi, jer je svako selo drugačije i upravo u tome je lepota”, rekla je Milićević.

 

Jelena Milićević, master etnolog-antropolog; Foto: GZS

 

Ona je naglasila da je otvaranje izložbe na Spasovdan simbolično, jer upravo tada počinje period zavetina i litija po čačanskim selima.

 

„Pokušale smo da taj duh prenesemo putem veoma živopisnih fotografija, ali i dekoracijom od grana hrasta, lipe, leske i oraha, odnosno stabala koja predstavljaju zapis u prirodi. Na izložbi su prikazani i osnovni elementi slave poput kolača, slavskih sveća, vina, bosiljka, ali i karlice koja podseća na stari običaj brkanja kajmaka, nekada veoma važan deo seoskih zavetina”, navela je ona.

 

 

Prema njenim rečima, na izložbi su predstavljena sela Sokolići, Donja Trepča, Trnava, Pakovraće, Vrnčani, Slatina, Vujetinci, Ostra, Čulice, Atenica i Kulinovci, a danas više od 35 sela na teritoriji grada Čačka obnavlja tradiciju proslave seoskih slava.

 

„Od ukupno 56 sela u okolini Čačka, više od 35 danas proslavlja seosku slavu, odnosno revitalizovalo je ovaj običaj početkom dvehiljaditih godina, što jasno govori da je duh verujućeg naroda izuzetno jak u ovom kraju”, rekla je Milićević.

 

Druga autorka izložbe, etnolog čačanskog Narodnog muzeja Snežana Ašanin istakla je da prolećni ciklus običaja zauzima posebno mesto u narodnoj tradiciji Srbije i da je tesno povezan sa praznikom Spasovdana.

 

Snežana Ašanin, etnolog Narodnog muzeja u Čačku; Foto: GZS

 

„Praznici zauzimaju veoma važno mesto u prolećnom ciklusu običaja. Vezani su za sam praznik Vaskrs i počinju od 40. dana Vaskrsa, odnosno od praznika Spasovdana i traju do početka Petrovog posta. To je period kada se širom Srbije obeležavaju seoske i gradske slave”, rekla je Ašanin.

 

Ona je objasnila da zavetine predstavljaju spoj hrišćanske i mnogo starije, predhrišćanske tradicije.

 

 

„Cilj ovih obreda bio je da se obezbede sunčani i kišni dani kako bi letina uspela i naredna agrarna godina bila rodna. Veoma je važno postojanje drveta-zapisa koje ima ulogu crkve. Kod zapisa se urezuje krst, posipa se osvećenom vodom i vinom, a zatim se obilaze svi zapisi oko sela kako bi se napravio zaštitni krug. Verovalo se da će sve što se nalazi unutar tog kruga biti zaštićeno od bolesti, štetočina i grada”, navela je ona.

 

Ašanin je podsetila i da su zavetine nakon Drugog svetskog rata bile zabranjene, ali da je tradicija sačuvana i obnovljena.

 

„Zavetine su kod nas obeležavane do 1947. godine, a već od 1948. bile su zabranjene. Ipak, tradicija je opstala. Važno je i to da je Spasovdan gradska slava Čačka još od 1834. godine, kada je knez Miloš Obrenović dekretom uveo da to bude slava Čačka, Beograd i Banja Luka, dok je danas gradska slava i Istočno Sarajevo”, rekla je Ašanin.

 

 

Glas zapadne Srbije