Njihovi zahtevi koje su dostavili medijima su sledeći:

-Ne želimo da izlazimo na odeljenja čačanske bolnice i sami preuzimamo pacijente (osim intenzivne nege, korononarnog i dečjeg odeljenja)
-Smena poslovođe voznog parka
-Nabavka uniformi
-Prostorija za vozače (sa ormarićima za presvlačenje)
-Isplata i uslovi za ostvarivanje naknade za topli obrok (dnevnica), odnosno da imamo iste uslove kao što su u čačanskoj bolnici
-Pratnja tehničara u svakom prevozu
-Briga za pacijenta je na strani zdravstvenog radnika

Oni su ove zahteve dostavili direktoru zdrastvene ustanove, navodeći da će tražiti podršku drugih institucija i najavili sindikalnu borbu.

Pajović: Njihove obaveze proističu iz kolektivnih ugovora koji su potpisali, ne mogu vozači kadrirati

Međutim, direktor Doma zdravlja Aleksandar Pajović kaže da se uglavnom radi o obavezama koje vozačima proističu iz kolektivnih ugovora koje su potpisali i u kojima im je svima na nivou Srbije podignut koeficijen na 12,05.
„Iako su oni nemedicinski radnici oni su deo medicinske ekipe i imaju svoje obaveze pri zbrinjavanju, transportu i smeštanju pacijenata na odeljenje kao i pomoć pri transportu pacijenta sa odeljenja i kuće, u zavisnosti kakva je situacija u pitanju. Vozači su dobili jedan dopis koji je vrlo jasan i precizan, i pored toga što to već stoji u njihovom Ugovoru o radu, a decidno stoji ovako „Ukazuje pomoć pri zbrinjavanju bolesnog, odnosno vrši nošenje bolesnika. Pomaže priliom unošenja i iznošenja nepokretnih pacijenata. Na intervencijama pomaže lekarskim ekipama u pružanju hitne lekarske pomoći u postupcima oživljavanja, prenosu bolesnika i medicinske opreme”.

U tom dopisu je samo pojašnjeno, a nije ni trebalo možda da se priča. Ovako je izgledao dopis na koji su vozači reagovali:
„Obaveza medicinske sestre i tehničara pri prijemu poziva za transport pacijenata sa bolničkih odeljenja je da detaljno uzmu podatke o tome da li je pacijent pokretan ili ne. U slučaju da odeljenjske sestre daju podatak da se radi o nepokretnom pacijentu dužnost vozača je da izađe na odeljenje sa nosilima ili kardiološkom stolicom a odeljenjske sestre da pomognu da se pacijent bezbedno smesti u sanitet. U slučaju da sestre sa odeljenja odbiju da pomognu, vozač poziva službu hitne pomoći koja će u tom slučaju kontaktirati odeljenje i rešiti problem u koliko je do njega došlo.”

Pajović je istakao da se sada polemiše sa vozačima o stvarima koje su njihova obaveza, jer je to posao koji se podrazumeva. Kako vozača, tako medicinskog tehničara tako i lekara.
Prema njegovim rečima vozači su plaćeni onoliko koliko je država odredila. „Koeficijent vozačim u čačanskoj Hitnoj pomoći bio je jednoj grupi oko devet (8,89), jednoj grupi vozača koja su u ekipi imali su 10,71, a sada je u čitavoj Srbiji povećan svima koeficijent na 12,05. Sada svi imaju veće plate, idu na put i svi prime koliko zarade.”

Komentarišući zahteve za smenom šefa voznog parka direktor ustanove kaže da nije praksa da vozači postavljaju nadređene.
„Pravo svakog poslodavca je da odredi svoje saradnike. Možda im se ne sviđa šef voznog parka, možda im se ne bi sviđao neko drugi. Za nečiju smenu moraju da postoje argumenti i Zakonom utvrđena pravila. Direktor postavlja načelnika, načelnik postavlja šefa voznog parka, prosto tako stvari funkcionišu”, kaže on.

„Uniforme u Domu zdravlja nisu nabavljane decenijama do mog dolaska ovde 2013. godine, od tada se one nabavljaju redovno. Moguće da postoji neki zastoj, ali mi smo uniforme već naručili i oni će ih dobiti. Bele uniforme imaju svi i Služba kućnog lečenja i Služba hitne pomoći. Prihvatam, i uniforme će im biti nabavljene, već su naručene”, kaže Pajović.

„Vozači su imali svoju prostoriju, ona je bila u podrumu i bili smo na telefonskoj liniji. Mojim dolaskom dodelio sam sobu preko puta ulaska u Hitnu pomoć, komfornu i lepo opremljenu. Međutim, naišla je korona, a nalog Ministarstva je bio, ali i epidemiološka situacija je nalagala, da kovid ambulanta, odnosno soba za izolaciju i febrilna stanja bude periferna prostorija u Domu zdravlja, da se pacijenti ne bi mešali i prolazili kroz čekaonicu. Tako da su vozači privremeno izgubili tu svoju sobu i tokom ove sedmice biće vraćeni u nju ili njome sličnu, to sam ja već njima i rekao na sastanku, ali to tehnički nismo stigli da uradimo”, rekao je Pajović.

Nema više dnevnica do Beograda i nazad jer se radi o par sati vožnje, kršili bi zakon.
„Dnevnice se isplaćuju jedino onako kako je moguće po zakonu. Od osam do dvanaest sati isplaćuje se pola dnevnice, što je uglavnom tako. Ako negde odu dalje, da li u inostranstvo ili se u toku dana zadrže više, preko 12 sati, isplaćuje se puna dnevnica. Ne može se isplaćivati dnevnica ispod toga. Njihovi zahtevi su da svaki odlazak u Beograd se isplati dnevnica, a to je nekih četiri ili pet sati. Da dođe kontrola RFZO to bi bilo strašno, a nemamo pravo da pišemo neke druge sate. GPS sistem je uveden, kao u svakoj firmi mora se znati gde je vozilo u kom trenutku. Mislim da im je učinjeno prilično da se živi i radi komforno, valjalo bi da se malo više povede računa o potrošnji goriva i održavanju vozila. Imaju pravo na svoje zahteve ali ako su argumentovani”, navodi Pajović.

Što se tiče pratnje tehničara u svakom prevozu Pajović kaže da nema razloga da tehničar bude u svakom prevozu, ali tamo gde je težak bolesnik normalno da će biti. A briga pacijenata nije samo na zdravstvenim radnicima, prevashodno jeste njihova ali kako smo pročitali iz Ugovora o radu tu je i vozač da obavi taj svoj mali deo posla u zbrinjavanju pacijenata. „Ne smatram da su poniženi, nema razloga jer su plate u zdravstvu tolike kolike su, a njihove plate su kao plate medicinskih sestara sa prekovremenim satima i veće.”

GZS