Truba kao srce Srbije: Porodica Karić dodelila nagrade na 64. Saboru trubača u Guči

Ovogodišnji, 64. Dragačevski sabor trubača u Guči, ostaće upamćen po vrhunskoj muzici, nezaboravnoj atmosferi i veličanstvenom finalu u kome su najbolji među najboljima poneli zaslužena priznanja.

 

Nagradu porodice Karić, koja se tradicionalno dodeljuje najboljem trubaču Sabora, osvojio je David Bajramović iz orkestra Elvisa Bajramovića iz Bojnika – mladi umetnik čija je truba, iako tek na početku puta, već dobila boju i dubinu kakvu imaju samo najveći majstori. Njegova muzika nosi dah zavičaja, snagu porodičnog nasleđa i radost što se prenosi sa generacije na generaciju.

 

Foto: Uros Markovic, privatna arhiva porodice Karic

 

 

Titulu „Maestro trube“ poneo je Vladimir Ivanović iz Zagužanja, čiji je orkestar proglašen za najbolji ovogodišnjeg Sabora. Njegova svirka je spoj tehničke savršenosti i emocije koja na prvi ton osvaja publiku.

 

 

Sabor je ove godine imao i posebnu simboliku – domaćin je bio legendarni Boban Marković, čovek čije ime predstavlja istoriju srpske trube. Njegovo prisustvo u Guči bilo je više od počasti – bilo je podsetnik da prava umetnost ne stari, već vremenom postaje još vrednija.

 

Poezija u zvuku trube

 

Svaka nagrada u Guči nije samo priznanje talentu, već i odgovornost da se čuvaju koreni. Zvuk trube ovde nije obična muzika – on je jezik duše, molitva i pesma u isto vreme. U njemu su i smeh i suze, i svadbena radost i sećanje na one koji više nisu s nama.

 

Porodica Karić, svojom podrškom, pokazuje da se kulturno blago ne meri novcem, već ljudima koji ga čuvaju i prenose. Njihova nagrada je više od trofeja – ona je most između prošlosti i budućnosti, znak da tradicija živi sve dok ima onih koji u nju veruju.

 

A u Guči, dok se noć spuštala na Dragačevo, trube su pevale kao da razgovaraju sa nebom. I taj razgovor, taj večni dijalog između čoveka i zvuka, nastaviće da traje sve dok postoje ljudi koji u njemu prepoznaju sebe.

 

 

GZS