Godišnjica bombardovanja kompanije Sloboda - Mileva Kuveljić prva žrtva NATO agresije u Čačku

Čačak - Ovo je bio četvrti napad na Čačak od početka rata. Prvi je zabeležen u petak, 26. marta, kad su nad gradom

oborena tri neprijateljska projektila, oko 18 sati. Sledeći napad usledio je u nedelju u 4.45, kad je Sloboda gađana sa pet bombi, a treći prošlog utorka u 4.10, a tada je na fabriku bačeno 7 raketa.

Zlikovci su opet doletili u zoru i u naletima u kojima se pojavilo 70 izviđačkih aviona, bombardera i pratećih letilica, ispalili šest projektila prema postrojenjima kompanije „Sloboda”, na periferiji Čačka. Pogođeni su pogoni za proizvonju štednjaka i usisivača u kojima je buknuo plamen, kasnije ugašen, dok je jedna bomba pala u radničko naselje, oko 200 metara istočno od fabričke kapije. Tu je, u svojoj polusrušenoj kući, ubijena Mileva Kuveljić (73), zanoćivši sama.

Taj projektil strmoglavio se u kuću do njene, gde nije bilo nikoga. Pripadala je Radenku Prtenjakoviću i od te građevine ostala je samo gomila šuta, sa kraterom u sredini.

„Sva sreća što je Milevina ćerka sa decom konačno u gradu”, kaže nam njen sused Vlastimir Bakić (63) koji ima stambenu kuću na drugoj strani ulice, udaljenu samo dvadesetak metra od mesta pada bombe.

Uveo nas je u svoj upropašćeni dom, gde živi sa suprugom Spasenijom. Išli smo od odaje do odaje i zaticali pokućstvo zgužvano kao maramice. Izvaljeni su ragastovi prozora i vrata i u prizemlju i na spratu, sve stvari su u komadima, dok je veće delove lamprije pronašao na drugoj strani ulice.

„Eto, šta je sudbina. Otac mi je 1941. pobegao od Šiptara s Kosmeta, skućili smo se ovde, u „Slobodi” sam radio 36 godina, pa dočekao penziju. Sada su mi dušmani uništili skoro sve što sam stekao. Ko zna šta bi bilo da nisam poslušao ženu i prvi put zanoćio u podrumu. Inače sam spavao na kauču, do prozora u prizmelju”, veli Vlastimir.

Njegov sused, Bogdan Proković (69), konačio je u svojoj sobi, pa se probudio kad je čuo napad. Kroz prozor ga je ranio jedan geler bombe koja je pala na kuću Prtenjakovića.

„Prevezen je u čačansku bolnicu i trenutno je u šok sobi. Lekari kažu da mu život trenutno nije u opasnosti, ali su potrebni dobrovoljni davaoci krvi”, ispričao nam je Prokovićev sin Dragan.

U bolnici je, tokom nedeljnog jutra, dovezeno sedmoro povređenih u ovom divljačkom napadu. Četvoro je ubrzo pušteno kućama a troje zadržano na lečenju sa povredama, koje, u ovom času, nisu opasne po život.

Danas oko podneva, razrušeno naselje kod fabrike bilo je puno sveta, meštana i dobronamernika koji su došli da bi videli šta se dogodilo sugrađanima. Iako je na snazui bila vazdušna opasnost, stotine radnika je s okolnih visova posmatralo kako dogoreva „Slobodin” pogon za proizvodnju kućnih uređaja. Gledali su to s tugom, jer je u ovoj fabrici zarađivan hleb za 20 000 duša u Čačku i okolini.

Napad aviona fašisitičke alijanse na Čačak počeo je u nedelju ujutru u 3.17 i trajao do 3.35 sati, i to je bila najteža noć u istoriji ovog grada. Mnogi meštani, međutim, ispred kuća pratili su šta se zbiva na noćnom nebu, pa očevici tvrde da je jedna neprijateljska letilica pogođena, i kao buktinja odletela ka Požegi.
Isto je uočio i jedan čuvar iznad Čačka, te su u toku dana u potragu za avionom krenuli mesni lovci iz Dragačeva i sa Ovčara.

Ovo je zabeležno u knjizi „Čačak i Lučani-teški dani još teže noći” Gvozden Lj. Otaševića, koju je izdao Glas zapadne Srbije.

GZS