Ljubav prema sokolarstvu vratila ga na selo

Užice – Kada se pomenu ptice grabljivice, većina ljudi najpre pomisli na oštar kljun i snažne kandže. Retko ko bi poželeo da ih drži u ruci, ali zahvaljujući veštim sokolarima, moguće je prići im sasvim blizu, pa čak i bez ogrebotine.

Jedan od ljudi koji su svoj život prilagodili ovim veličanstvenim pticama je Vladimir Ilić iz užičkog sela Stapari, gde je obnovio imanje i započeo nov život. Vladimir ističe da je sokolarstvo ipak mnogo više od hobija.

 

„Ljubav prema sokolarstvu je neizmerna, to je način života. Nije nimalo jeftin sport i nije sport gde se ptica samo drži u kavezu i hrani. Sa pticom moraš da radiš, sokolarstvo mora da se uči, mora da se zna.”

 

Foto: GZS

 

Tokom godina stekao je neobičnog, ali vernog prijatelja – Harisovog jastreba koji je postao svojevrsni simbol njegovog domaćinstva. Ljubav prema ovoj ptici koju često nazivaju i „letećim vukom“, bila je jedan od glavnih motiva da se vrati prirodi. Ove ptice su spretnije, izdržljivije i lakše za obuku od mnogih drugih grabljivica, idealne za sokolarski rad i prirodnu zaštitu imanja. Krase ih upornost, izoštrena pamet i snažan lovački instinkt, a zanimljivo je da su mužjaci manji od ženki. Iako ptica izgleda opasno, Vladimir napominje da je njena narav često neočekivano mirna:

 

„Iako ponekad može da deluje opasno, istina je daleko od toga. Čak mu i deca prilaze i slikaju se sa njim”, naglašava Vladimir.

Foto: GZS

 

Jastreb je deo svakodnevnog života na imanju, a njegovo ponašanje određuje kada je spreman za slobodan let.

 

„On sada nije u lovnoj težini, malo je ugojen zbog zime, međutim, samim njegovim ponašanjem znamo da li smemo da ga pustimo. Jednostavno ptica se poznaje, zna se kako sa njom da se ponaša. On je navikao sa nama, sa decom, bezopasan je, Harisov jastreb je najmirnija i najlakša ptica za rad.”

 

Uz sokolarstvo, Vladimir je vremenom od svog domaćinstva stvorio prirodnu oazu koju iz godine u godinu posećuju ljubitelji čistog vazduha, životinja i zdrave hrane. Kaže da priroda ljudima otvara novi pogled na život i donosi mir:

 

Foto: GZS

 

„Priroda je sloboda, lek, život. I sam sam lek za svoje boljke pronašao u Staparima živeći u i sa prirodom”, kaže Vladimir.

 

Posetioci ovde dolaze zbog aktivnog odmora, druženja sa životinjama i mira koji selo pruža.

 

„Sa svojim gostima uvek ostajemo u kontaktu, oni nam se rado vraćaju i mislim da je većina željna aktivnog odmora na selu, interakcije sa ljudima, životinjama i biljkama i to je ono što ih privlači u Stapare.”

 

Za njega, selo je više od njiva i livada. To je prostor koji nudi mogućnosti, turizam, zdravu hranu, rad sa životinjama i posebnu vrstu slobode.

 

Foto: GZS

 

„Selo nije samo njiva, šljiva i livada. U selu mogu da se rade i drugi poslovi, kao što su turizam, zdrava hran. Što se tiče svih ovih životinja koje ovde imamo, to su sve naši ljubimci, nikad ništa nismo prodali, zaklali, oni su non stop tu i leti i zimi. Družimo se sa njima, radimo biološku zaštitu sa pticom koja ide u slobodan let, dolazi na ruku, mi uživamo sa tim životinjama, kao i naši gosti”, zaključio je Vladimir.

 

Selo Stapari je jedinstveno po tome što se do njega može stići prugom, rekom, putem pa čak i malim aerodromom. Na tromeđi Zlatibora, Zlatara, Tare i Mokre Gore, ovo selo postaje sve značajnija tačka ruralnog turizma, a u centru te priče stoji Vladimir, čovek koji je uz pomoć prirode i sokolarstva obnovio imanje i ponovo izgradio svoj život.

 

 

 

Glas zapadne Srbije