На путу од Београда ка Краљеву са обе стране пута начичкане су стајале кафане, мотели и ресторани а током последњих седам година на већину њих стављен је катанац. Изградњом и пуштањем у функцију деонице ауто-пута Милош Велики као да је живот стао на некада најживљој деоници, а оне угоститеље које није у пословном смислу уништио ауто-пут, дотукла је корона.

-Скоро сваки објекат је затворен. Остала је можда по нека кафана близу петље која и даље ради. Пад промета се и те како осетио, а они објекти који су опстали, то су успели само захваљујући мештанима који су свакодоневни гости, али нема ту неке велике зараде. О музици на Ибарској више нема ни говора, певачице више овде не долазе на наступе, кажу за РИНУ мештани.

Нема више певачица по столовима, нити мирише печење

Неких лепших времена, када је у њиховом селу било прометно скоро као у престоници, присећа се и Љубивоје Ђунић из села Дудовица смештеном уз Ибарску магистралу.

- Овде је било живо скоро као да сте у центру Београда. Ибарска је била главна веза са западном Србијом, за Чачак, Горњи Милановац, па даље за Ужице и црногорско приморје. Овуда су морали сви да прођу, други пут није постојао, на хиљаде возила је пролазио овим путем ка престоници, данас иде само онај ко мора. Све је утихнуло. Када прођете нисте могли, а да не осетите мирис врућег печења кога данас нема. Тужну судбибину доживела је ова наша Ибарска рекао је Љубивоје.

Осим мештана у кафане које и даље раде сада залута тек по неки путник или возач камиона. Чувена Ибарска магистрала можда је и најбољи доказ да долазе нови трендови, нове навике и да време и те како може да прегази.

ГЗС/РИНА