U domu Rata Smiljanića Jugoslavija i dalje živi

Čačak – U domu Rata Smiljanića u samom centru Čačka smešten je muzej posvećen Titovoj, Socijalističkoj Federativnoj Republici Jugoslaviji, a kako sam autor ovog muzeja kaže,

 

sve je krenulo u vremenu Korone i od jednog ručno pravljenog boba za sankanje.

 

„Taj bob je bio oličenje mog detinjstva i ja sam ga napravio ne bi li ga prikazao decu, ne znajući da ću krenuti u dalju priču i da ću doći do Jugoslavije. Sve ono što sam sačuvao iz tog perioda ja sam to izložio, da bih pokušao da pokažem kako je to vreme izgledalo. Prikazao sam sve što sam imao, od plate, od toga kako se tada živelo, kakve su bile simpatije prema drugu Titu, Jugoslaviji i bratsvu i jednistvu”, rekao je Smiljanić za Tanjug.

 

U Ratovom muzeju nalazi se 8.701 eksponat. Većina su njegovi lični predmeti sačuvani iz vremena kada se Dan mladosti slavio od Triglava do Đevđelije, ali je i dobar deo dobio, kako bi ostali sačuvani od zaborava u njegovom muzeju. 

 

„Dolazili su mi prijatelji koji su mi donosili predmete od ljudi koji su obeležili taj period, mnogi u sportu. Donosili su mi satove, lopte, a ja sam to sve skupljao, svakome mesto našao, lepo prikazao da ga me zaboravimo”, kaže Smiljanić i naglašava da mu je najdraži eksponat u njegovom muzeju Plaketa JNA koju je u muzej doneo čovek koga pre toga nije poznavao.

 

Najdraži od 8.701 eksponata; Foto: GZS

„To je od Đorđević Dragana, kapetana JNA koji je bio pored Tita. Njih četvorica su ga stalno pratila. On je stavio zastavu kada je bila Titova sahrana. On je došao iz Jagodine i to mi poklonio. To mi je jedan od najdražih eksponata koje imam u ovom mom muzeju. I naravno košarkaška lopta Radmila Mišovića i njegov autogram. To je lik koji je, ne samo u Čačku nego u Jugoslaviji obeležio taj sport. Velika mi je čast bila kada je on došao da poseti moj muzej”, rekao je Smiljanić.

 

Za neke od eksponata Rato je morao da pređe i državnu granicu, ne znajući da će upravo oni jednoga dana dominirati njegovom postavkom.

 

Za Lenjina je Rato išao čak u Budimpeštu; Foto: GZS

 

„Bio sam kod jednog drugara i video sam poster Lenjina. Pitao sam ga gde ga je nabavio, a on mi je rekao da ga je kupio na ekskurziji u Mađarskoj. Ja sam seo sa kumom u kola, otišao u Budimpeštu na četiri dana. Tada su bila simpatična vremena i pristojne plate pa sam mogao tako da odem. I taj sam poster kupio iz razloga što poštujem lik i delo tog čoveka koji je izveo tu revoluciju. Zato taj poster i stoji pored druga Tita”, veli Smiljanić.

 

Posebno mesto u Ratovom muzeju zauzima legendarni Radmilo Mišović; Foto: GZS

 

Kao u svakom muzeju, Rato vodi detaljnu evidenciju o svojim eksponatima, ali i o posetiocima kao i onim stvarima koje je neko darovao njegovom muzeju. 

 

Kako kaže, cilj mu je da skupi 10.000 eksponata, nakon čega će muzej predati na upravljanje svojim unucima.

 

Jugoslavija za neke ne postoji samo u sećanjima; Foto: GZS

 

„Ovo mi je roditeljska kuća. Odavde sam ja krenuo u život sa svojim bratom, ocem i majkom. Nisam u početku tako smatrao ali se sada jako ponosim koliko je ljudi došlo i koliko ih je došlo dato zabeleži. Znači da to ipak ima neku vrednost. Iz tog razloga i uživam u tome”, kaže Smiljanić.

 

Na pitanje koliko njemu vredi njegova kolekcija, odgovor koji je dao prilično je jednostavan.

 

Što su neki želeli brzo da zaborave, za Rata novac ne može da plati; Foto: GZS

 

„Ako hoću pošteno da kažem, vredi više od moga života. Kraj”, zaključio je Rato Smiljanić, autor jednog od retkih muzeja posvećenog Jugoslaviji.

 

 

Glas zapadne Srbije