Šta sa pepelom od badnjaka, a šta sa slamom nakon Božića: Šta su nekršteni dani?

Čačak - S obzirom na to da je danas drugi dan Božića, a da svakako ovom prazniku prethodi Badnji dan, kada se u praskozorje seče, a uveče u kuću unosi Badnjak,

šta se radi sa pepelom i samim badnjim drvetom, nakon Božića, pitali smo domaćice, ali i etnologa u čačansko kraju.

 

„Mi u Katrgi, bar u našem domu obično završava u našoj bašti i voćnjaku, nakon sva tri božićna dana zbog roda.  Takođe, veruje se da se pepeo stavlja i zbog krtica, savetovali su naši preci. Inače, pekli i česnicu na žaru od badnjaka. Što se slame tiče, takođe, i ona se stavlja kod koka, jer se veruje da koke bolje napreduju i nose”, rekla je Mira Minović, domaćica iz Katrge.

Mira Minović, selo Katrga, foto: 4N Studio

 

Jelena Milićević etnolog ispred Centra za negovanje tradicije kaže da su brojni običaj vezani za dane Božića u zapadoj Srbiji.

Uključenje emitovano u emisiji „150 minuta” na Prvoj televiziji

 

„Pepeo od badnjaka ide u baštu, po narodnom običaju, to je protiv krtica, međutim, ako pogledamo neku tradicijsku kulturu badnjaci predstavljaju drvo koje se žrtvuje zarad plodnosti, tako da je logično da njegovi ostaci završe upravo na tlu koje će nam dati plodnost. Kada govorimo o slami ona završava kod koka, jer one predstrvljaju žitnog demona, takođe slama predstavlja to isto. Ono što je, takođe,  karaktersitčno u ovim krajevima jeste da se slama osavlja na rodno drvo (krušaka, jabuka, šljiva), dakle sve ima svoju simboliku. Dakle, tri dana se pepeo ne dira i ne baca, po starim vcerovanjima u pepelu se skupljaju duše naših predaka, dakle, što će reći da je povezano sa kultom mrtvih i inače u običnim danima, pepeo se nikada ne izbacuje po mraku”, rekla je Jelena Milićević etnolog ispred Centra za negovanje tradicije.

 

Jelena Milićević, etnolog ispred Centra za negovanje tradicije, foto: 4N studio

 

 

Ona je istakla da je danas Sabor presvete Bogorodice, naredni dani su nekršteni, pa je s toga vredno pomena da je današnji dan karakterističan po tome što se ljudi međusobno posećuju, da se saboruje, kao što sam naziv i kaže.

 

„Ušli smo u nekrštrene dane, oni traju od trećeg dana Božića, odnosno od 10. januara, pa sve do Bogojavljenja. To su izuzetno tabuisani dani, kada Isus nije bio kršten i po narodnom verovanju skupljaju se razne nečiste sile, pa se iz tog razloga ne izlazi napolje po mraku”, zaključila je Milićević.

 

GZS