PUMPADŽIJE PONOVO POKUŠAVAJU DA UPROPASTE ŠKOLSKU GODINU? ISTI KRUG AKTERA PONOVO DIŽE TENZIJE PRED 1. SEPTEMBAR

Isti akteri koji su prošle godine učestvovali u potpunim obustavama nastave, javnim protestima i podršci blokadama sada se ponovo pojavljuju u javnosti kroz saopštenja, incidente i nove teme koje lako mogu postati gorivo za novi talas protesta. To ne znači da postoji dokaz o unapred pripremljenom planu za nove blokade, ali činjenice pokazuju da se ponovo aktivira isti društveno-politički krug koji je već jednom snažno ušao u obrazovni sistem.

Foto: GZS


Sindikat obrazovanja Čačak prošle godine nije bio pasivan posmatrač. Gradski odbor SOČ doneo je odluku o potpunoj obustavi rada, a u jednom trenutku prosvetni radnici Čačka bili su već šest nedelja u obustavi nastave. Javno su pozivali i druge sektore društva da im se pridruže uz poruku da „moramo da zaustavimo sve“. Posledice po učenike bile su katastrofalne: izgubljeni časovi, promenjeni kalendari i nadoknade nastave koje su u mnogim školama bile „isprebijane“, dok su roditelji deci morali kod istih profesora da plaćaju časove, odnosno „dranje“ učenika kojima su ta znanja trebalo da budu pružena u školama.


SOČ SE UPISAO CRNIM SLOVIMA U ISTORIJU ČAČANSKOG OBRAZOVANJA


Danas, kada isti sindikat reaguje na oštećenje automobila profesora Aleksandra Dilparića, javnost ima pravo da traži maksimalnu preciznost. SOČ je u saopštenju praktično zaključio da je motiv incidenta Dilparićeva društvena aktivnost, iako počinilac još nije identifikovan. To je politička pretpostavka, a ne utvrđena činjenica. Istog dana GG „Ivan V. Ćalović – Istina i čast“ otišla je još dalje i incident odmah predstavila kao napad „SNS lojalista“ i direktnu pretnju političkom neistomišljeniku.


 Ni za tu tvrdnju u javno dostupnim informacijama trenutno nema predstavljenih dokaza.

I tu nastaje glavno pitanje: kako je moguće znati politički identitet počinioca pre nego što ga policija uopšte pronađe? Može se sumnjati. Može se tražiti hitna istraga. Može se osuditi vandalizam. Ali ozbiljna politika i ozbiljno novinarstvo moraju razlikovati sumnju od dokaza.


Važno je i ko je Aleksandar Dilparić. On jeste bio predmet istrage nakon protesta u Novom Sadu, gde je bio osumnjičen za napad na policiju. Međutim, istraga je kasnije obustavljena, nakon što su policajci pred tužiocem naveli da ga nisu videli da čini ono što je stajalo u ranijoj službenoj belešci i da su belešku, prema njihovim iskazima, pisali pod pritiskom starešine. Zato bi bilo nepošteno danas ga predstavljati kao nekoga ko je osuđen za nasilje – nije. Uostalom, zašto Dilparić nije rešio probleme u svojoj školi kada je bio pomoćnik direktora, i to duže vreme?


Ali isto tako nije nelegitimno pitati zašto se svaki incident gotovo automatski prevodi u političku optužnicu.


Ivan Ćalović i njegova grupa nisu politički neutralni posmatrači. Oni su opoziciona odbornička grupacija koja je javno i „bezrezervno“ podržavala blokade škola, ulica i puteva i pozivala svoje članove i simpatizere da im se pridruže. To je njihovo legitimno političko pravo, ali upravo zato njihove tvrdnje o političkoj pozadini pojedinačnih incidenata treba čitati kao političke stavove, a ne kao nalaze policije ili tužilaštva.


TRI TEME, ISTA OPASNOST: DA ŠKOLA PONOVO POSTANE POLITIČKI POLIGON


Pred početak nove školske godine u Čačku već postoje tri žarišne teme od kojih blokaderi žele da naprave političku predstavu i povod da ponovo unište školsku godinu zarad svojih političkih ciljeva: kadrovska pitanja u pojedinim školama (Filip Filipović), slučaj u Mrčajevcima, gde je situacija jasna i gde institucije tvrde da nije bilo seksualnog nasilja, i sada incident sa automobilom profesora Dilparića. Svaka od tih tema zaslužuje zasebno institucionalno rešavanje. Problem nastaje ako se sve tri spoje u jednu političku kampanju i ponovo prebace u učionice.


Posebno je osetljiv slučaj u Mrčajevcima. Tamo pitanja bezbednosti deteta moraju biti iznad svake politike, a jedini ozbiljan put jeste postupanje škole, Ministarstva, policije i tužilaštva. Pretvaranje takvog događaja u gorivo za partijsku borbu može najviše da naškodi upravo deci koju svi, navodno, žele da zaštite.


I zato pred 1. septembar treba postaviti jednostavno pitanje: hoće li se nezadovoljstvo ponovo rešavati tako što će učenici ostajati bez nastave?

Foto: GZS

Prošlogodišnji scenario je poznat. SOČ je donosio odluke o potpunim obustavama rada, škole su nedeljama bile van redovnog režima, a deo zaposlenih otvoreno je povezivao prosvetne zahteve sa studentskim protestima. Sve se odvijalo iza ulaznih vrata Gimnazije, čiji direktor mora da odgovori na brojna pitanja, a između ostalog i o dočeku studenata iz Pazara, vatrometima i blokadama koje su kretale iz dvorišta ove škole. I svako ko misli da će se iz toga izvući, a kršio je zakon, može ubrzo shvatiti da sa državom nema igranja.


To je činjenica. Kao što je činjenica da su posledice tih odluka na kraju morali da nose učenici, roditelji i nastavnici kroz nadoknade i poremećen nastavni proces.


TRI MOGUĆA SCENARIJA PRED NOVU ŠKOLSKU GODINU


Prvi, i najbolji, jeste da policija brzo utvrdi ko je oštetio Dilparićev automobil, da slučaj bude procesuiran i da prestane političko nagađanje.


Drugi je da se postojeće teme koriste za legitimne proteste van nastave, bez blokiranja škola i uskraćivanja časova deci.


Foto: Print screen


Treći, i najgori, jeste repriza prošle godine: da se svaki novi događaj spoji u jednu kampanju, da škole ponovo postanu mesta političkog pritiska, a učenici kolateralna šteta.


Iskustvo iz prethodne školske godine daje roditeljima puno pravo da budu oprezni.


Vandalizam nad bilo čijim automobilom mora biti rasvetljen. Politička neslaganja moraju imati prostor. Sindikati imaju pravo da protestuju. Opozicija ima pravo da napada vlast. Ali škola mora ostati škola!


Prosvetari koji misle da mogu protiv države, protiv interesa dece, ubrzo se mogu suočiti sa zakonom koji će im oduzeti takve mogućnosti. I nebitno je koji je režim ili vlast.


MEDIJI ZA PRITISAK PONOVO PUMPAJU


Naravno da će doći trenutak da se i ovi lokalni mediji koji poslednjim atomima snage pokušavaju da zapale obrazovanje postave ozbiljna pitanja. 

Da li imaju zadatak procenite sami, ali jasno je da već ,,pumpe rade” , ali nije ni narod ko do sada nije shvatio o čemu se radi. Gotovo je izvesno da će sve uskoro biti jasno, i da će stići na naplatu sve što su pojedinci radili na štetu države svog naroda i budućih naraštaja. 



Glas zapadne Srbije