Danas se proslavljaju letnji Vrači, sveci koji se smatraju zaštitnicima lekarske profesije

Srpska pravoslavna crkva i njeni vernici danas obeležavaju praznik Kozmu i Damjana - svete Vrače. Ovi sveci se slave dva puta godišnje: 14. jula, na dan smrti Kozme i 14. novembra kada je umro Damjan.

 

 

Sveti Kozma i Damjan bili su lekari i čudotvorci, a brojne zdravstvene ustanove ove svetitelje i lekare slave kao zaštitnike svoje profesije. Ovi sveci se smatraju zaštitnicima lekarske profesije. Lekarska komora Srbije je 2007. godine i zvanično proglasila ovaj dan svojom slavom.

 

 

Veliki broj porodica u Srbiji ove svece obeležava kao krsnu slavu. U crkvenom kalendaru praznik je obeležen crnim slovom.

 

 

Svetitelji Kozma i Damjan, Sveti Vrači, predstavljeni su na ikonama i freskama u srednjovjekovnoj odeždi, sa kovčežićima u kojima su nosili lekove. Jedna od najpoznatijih fresaka sa likovima svetitelja Kozme i Damjana nalazi se u Pećkoj Patrijaršiji.

 

 

Svetitelji su pomagali i lečili ne tražeći za uzvrat ništa „radi dobitka i bogaćenja, već Boga radi”, pa su u narodu poznati kao „sveti bezsrebrenici”. O njima je pisao i vladika Nikolaj Velimirović:

 

 

„Sveti Kozma i Damjan, braća po telu, rodom iz Azije, sijali su dobrim delima, pa dobiše od Boga dar isceljenja i darovaše zdravlje i dušama i telima lečeći svaku slabost i svaku nemoć".

 

 

Zapisano je i da je „Kozma ljuto zamerio Damjanu kada je od Paladije, žene koju su izlečili od teške bolesti, uzeo tri jajeta i da je čak tražio da ga po smrti ne sahrane pored brata".

 

 

Sveti vrači obeležavaju se s uverenjem da će Bog sačuvati ljude od bolesti i održati ih zdrave i sposobne za rad tokom cele godine.

 

 

Bolesnici se zavetuju Svetim Vračima da će ih posebno poštovati i svetkovati ukoliko ozdrave. Tu je i verovanje da je na ovaj praznik dobro raditi teške fizičke poslove, ali i da se bez preke potrebe ne izlazi iz kuće. Praznik se slavi i kao zaštita od udara groma.

 

 

GZS