MLADI POLJOPRIVREDNIK IZ PRIJEPOLJA: „OVO JE MOJA FABRIKA POD VEDRIM NEBOM“

Prijepolje/Brodarevo – Da je moguće živeti od poljoprivrede i ostati na selu, potvrđuje primer Ljubisav Gojaković, koji je nakon školovanja u Beogradu odlučio da se vrati u rodni kraj i započne sopstvenu proizvodnju.

Na više od 20 ari pod plastenicima, Gojaković danas proizvodi rasad paradajza, paprike, krastavca, dinje i tikvi, koje plasira na pijacama u Brodarevu i Priboju, ali i širom prijepoljskog kraja. U njegovim plastenicima ovih dana je pun intenzitet proizvodnje.

Foto: PP Media


„Ovde trenutno imamo oko 6.000 saksija krastavaca, paradajza, lubenica, dinja i tikvica. Tu su i kontejneri koji tek treba da se pikiraju, pa očekujemo da ukupna proizvodnja dostigne između 12 i 13 hiljada sadnica ove godine“, kaže Gojaković.

Kako objašnjava, proizvodnja rasada u velikoj meri zavisi od vremenskih uslova, naročito temperature.


„Sve zavisi od temperature, posebno od noći. Ako su noći hladne, a dani topli, biljka doživljava šok i sporije napreduje. Kada se temperature ujednače, tada biljka krene da buja. Sada su noći toplije i to se odmah vidi – biljke su krenule u pun rast“, ističe on.

U proizvodnji koristi uglavnom hibride, ali ne odustaje ni od tradicionalnih sorti.

„Najviše radimo hibride poput Amatia i Optime, koji su se pokazali najboljim za naše podneblje. Pored toga, gajimo i domaće sorte kao što su volovsko srce, medeno srce i jabučar, ali u manjim količinama, jer se na tržištu najviše traže hibridi“, kaže ovaj mladi poljoprivrednik.

Foto: PP Media


Osim povrtarske proizvodnje, Gojaković je ove godine proširio gazdinstvo i na druge kulture.

„Posadio sam oko 2.000 sadnica ranog kupusa, a planiramo i proširenje proizvodnje za jesen. Imamo i krompir – ove godine sam nabavio oko 200 kilograma semenskog krompira. Radimo i tikve, tikvice i bundeve, a imamo i mini farmu svinja, pa deo proizvodnje koristimo i za njihovu ishranu“, objašnjava on.

Jedan od najvećih izazova u proizvodnji, ipak, predstavlja voda. Gojaković se trenutno oslanja na sopstveni izvor, ali su sušni periodi već pokazali koliko taj resurs može biti neizvestan.

„Imamo našu vodu na oko šest metara dubine, koristimo je već decenijama i potpuno je ispravna za piće. Međutim, prošle godine je već u avgustu počela da presušuje. Nemamo još uvek gradsku vodu, a i kada dođe, ona će biti za domaćinstvo, ne za navodnjavanje. Ako bude problema, snalazićemo se imamo reku i Lim, pa ćemo pumpama dovoditi vodu“, kaže Gojaković.

Uprkos svim izazovima, ovaj mladi domaćin ističe da se od poljoprivrede može živeti, uz mnogo rada i odricanja.

„Ovo je moja plata. Nemam drugi posao i živim od ovoga. Ne može čovek da se obogati, jer nemam velike površine, ali može normalno da se živi. Ovo je, kako ja kažem, fabrika pod vedrim nebom – puno rada, ali i sloboda. Sam si svoj gazda, organizuješ vreme kako hoćeš i ne zavisiš ni od koga“, poručuje Gojaković.

Njegov primer pokazuje da se uz rad, znanje i upornost može opstati na selu i izgraditi stabilan posao, tamo gde mnogi vide težak rad, on vidi priliku za siguran i slobodan život.



Glas zapadne Srbije/ PP Media