„Znamenite srpske žene u ogledalima” u galeriji Narodnog muzeja u Čačku

Čačak – Istorija ogledala datira od onoga trenutka kada je čovek po prvi put ugledao svoj odraz na površini mirne vode, što je nesumnjivo kod njega izazvalo čuđenje i fascinaciju.

Ta prva, rukom majke prirode načinjena refleksija podstakla je čovečanstvo da pokuša da stvori nešto slično. A materijalni tragovi, pisani spomenici svedoče da je ogledalo bilo poznato i najstarijim ljudskim civilizacijama.

 

A na zidovima galerije čačanskog Narodnog muzeja ovih dana okačena su ogledala, dela akademika i protomajstora Dušana Milisavljevića. Ogledala koja krase drvorezbareni ramovi, dodatno obogaćeni portretima znamenitih Srpkinja, žena koje su obeležile epohe u kojima su živele i koje su ostavile trag u našem narodu koji se do savremenih dana nije dao zubu vremena.

 

Kako sam autor kaže, ideja za stvaranjem ovih nesvakidašnjih kompozicija stvorena je božjom rukom.

 

Autor, akademik i protomajstor, Dušam Milisavljević; Foto: GZS

 

„Došla je ideja od Boga, da uradim nešto što niko, nikada u našoj prelepoj zemlji nije uradio. Ogledala duše i lepote sa znamenitim Srpkinjama od 13. do 20. veka. Proučavanje je bilo temeljno, a put težak. Tu su carice, kraljice, princeze, kneginje, ratnice, monahinje i naše vrle slikarke. Namera mi je bila poštena, a truda i vremena nisam žalio. Dizajnirani su novi oblicic, nova plastika i duborezi koji su pažljivo odabrani poštujući tradiciju srpske umetnosti u vremena u kojima su one živele”, rekao je autor.

 

Retko se dogode svetkovina kao što je ova izložba, a na kojima se na jednom mestu okupe radost, trud i nadahnuće i na kojima se budi sećanje na davno izgubljeni red stvari i na kojima svetlo ponovo, makar na tren, pronalazi svoj dom, reči su dr Katarine Rakite kojima je započela svoje izlaganje na otvaranju izložbe.

 

„U vremenu u kojem je sve pomućeno i zaboravljeno, u svetu koji juri i ruši pojavljuju se oni tihi čuvari smisla, nositelji plamena, oni koji ne dopuštaju da se sveće pogase”, rekla je dr Rakita.

 

Dr Katarina Rakita; Foto: GZS

 

Razvojem tehnika nastajanja ogledala, njegova osnovna uloga davanja odraza i koliko je to kvalitet izrade u datoj epohi dozvoljavao, realne fizičke slike sebe, polako je dobijala sekundarno mesto, dok je primat preuzimao sami okvir u koji je ogledalo umetnuto, čime se sve više izražavao estetski ukus njegovog vlasnika kao i njegovo mesto u društvenom uređenju mesta i vremena u kome obitava.

 

„Bilo da je ugrađeno u fiksirani arhitektonski okvir, bilo da je kao samostalni predmet okačeno o zid ili je stvaljno u slobodni prostor, ogledalo postaje priznati učesnik u unutrašnjoj dekoraciji. Majstori raznih zanata koji su se posvetili izradi ogledala, sa posebnom pažnjom su ukrašavali okvire koji su istovremeno odražavali lik bogatih posednika i obezbeđivali utvrđivanje njihovog društvenog položaja. Taj novi odnos prema ogledalu, koji nije više ni ritualni odraz starog veka niti srednjevekovni predmet namenjen ženi, stvorio je ogledalo koje je postalo dekorativni predmet, gde okvir postaje glavni činilac”, rekla je direktorka Narodnog muzeja u Čačku, Delfina Rajić.

 

Direktorka Narodnog muzeja u Čačku, Delfina Rajić; Foto: GZS

 

Na ramovima ogledala koja krase zidove male muzejske galerije, nalaze se portreti Olivere Lazarević, svete majke Angeline Branković, kraljice Natalije Obrenović, Nadežde Petrović, Milunke Savić...

 

 

 

 

Glas zapadne Srbije