KAKO JE ČAČAK VRAĆEN U ŽIVOT: DNEVNIK ZAPADNE SRBIJE O GODINAMA SUNOVRATA I DECENIJI OBNOVE

Čačak – Kako se grad na Moravi, posle godina privrednog propadanja, zatvorenih fabrika i odlaska mladih, ponovo uspravio i postao jedno od najvažnijih saobraćajnih i industrijskih čvorišta Srbije – bila je centralna tema Dnevnika Zapadne Srbije.

Voditelji Gvozden Nikolić i Vukica Lazović hronološki su podsetili gledaoce na najvažnije događaje koji su u protekloj deceniji promenili lice Čačka i čitavog moravičkog kraja.

Emisija je otvorena podsećanjem na teško vreme koje je usledilo posle 5. oktobra 2000. godine, period propadanja velikih privrednih sistema i neuspešnih privatizacija. Nekada snažan industrijski centar ostao je bez brojnih radnih mesta, dok su napuštene fabrike i odlazak mladih postali slika grada koji je godinama čekao novi razvojni zamah.

A onda su, kako je prikazano u Dnevniku, počeli da se nižu projekti koji su Čačak povezali sa Beogradom, zapadnom, centralnom i južnom Srbijom.

SVE JE POČELO U USTANIČKOM TAKOVU

Prvi veliki događaj zabeležen je 7. novembra 2016. godine, kada je u ustaničkom Takovu otvorena deonica auto-puta „Miloš Veliki” od Ljiga do Preljine, duga nešto više od 40 kilometara.

Bio je to trenutak koji je najavio veliku promenu. Čačak je prvi put dobio savremenu auto-putnu vezu, dok je putovanje ka Beogradu postalo kraće, sigurnije i brže.

Gledaoci su videli arhivski prilog sa svečanog otvaranja deonice Preljina–Ljig, prve velike saobraćajne kapije koja je otvorila moravički kraj prema ostatku Srbije.

OD LJIGA PREMA BEOGRADU – ČAČAK SVE BLIŽI PRESTONICI

Usledilo je otvaranje deonice od Obrenovca do Ljiga u avgustu 2019. godine, čime je u saobraćajnu celinu povezano više od 100 kilometara auto-puta između Obrenovca i Preljine.

Poseban deo Dnevnika bio je posvećen tunelu Brančić i reportaži Gvozdena Nikolića, koja je gledaoce vratila u vreme završnih radova i puštanja u saobraćaj trase koja je decenijama izgledala kao nedostižan san.

Otvaranjem ovog pravca Čačak je praktično zakoračio do Beograda. Nekadašnja višesatna putovanja Ibarskom magistralom, kolone i neizvesnost zamenio je savremeni auto-put.

 

PRELJINA–PAKOVRAĆE: SAOBRAĆAJ IZMEŠTEN IZ CENTRA GRADA

Sledeća važna tačka bila je deonica od Preljine do Pakovraća. Njenim otvaranjem 30. januara 2022. godine tranzitni saobraćaj počeo je da se izmešta iz gradskog jezgra, što je rasteretilo najprometnije čačanske saobraćajnice.

Za Čačak to nije značilo samo brže putovanje već i manje gužve, veću bezbednost i stvaranje uslova da se auto-put nastavi prema Požegi, Zlatiboru i granici sa Crnom Gorom.

 

PREKO JELICE DO POŽEGE

Jedan od tehnički najzahtevnijih poduhvata bila je izgradnja deonice Pakovraće–Požega, sa tunelima „Laz” i „Munjino brdo”.

Probijanjem Jelice i završetkom ove trase Čačak je dobio savremenu vezu sa požeškim, užičkim i zlatiborskim krajem. Put koji je nekada podrazumevao krivine, uspone, kolone i dugotrajno putovanje zamenjen je modernom saobraćajnicom.

Dnevnik Zapadne Srbije podsetio je gledaoce na svečano otvaranje ove deonice u julu prošle godine i trenutak kada je zapadna Srbija dobila put koji je promenio svakodnevni život njenih stanovnika.

MORAVSKI KORIDOR OTVORIO ČAČAK PREMA CENTRALNOJ SRBIJI

Priča o saobraćajnom usponu grada nastavljena je Moravskim koridorom, koji Čačak povezuje sa Kraljevom, Vrnjačkom Banjom, Trstenikom, Kruševcem i Koridorom 10.

Time je grad na Moravi postao raskrsnica dva velika auto-puta – pravca Beograd–Južni Jadran i pravca Pojate–Preljina. Čačak je od grada bez kilometra auto-puta izrastao u jedno od najvažnijih saobraćajnih čvorišta u zemlji.

 

POSLE PUTEVA STIGLE SU I FABRIKE

Izgradnja auto-puteva otvorila je vrata novom industrijskom razvoju. U poslovnoj zoni u Preljini podignuti su savremeni pogoni nemačke kompanije „Forverk” i povezanih kompanija „Eldizi” i „Forverk drajvtek”.

Na mestu na kojem je nekada bila neuređena površina izgrađen je kompleks od približno 45.000 kvadratnih metara. Investicija je vredela više od 60 miliona evra, a kompanije su vremenom zaposlile više od 1.000 ljudi.

U istom danu 2020. godine otvoreni su proizvodni pogoni „Forverka” i novi prostor Naučno-tehnološkog parka Čačak. Time je grad dobio spoj savremene industrije, nauke, obrazovanja i domaćeg preduzetništva.

 

PWO – NOVI TEHNOLOŠKI GIGANT U PRELJINI

Novi korak napravljen je dolaskom nemačke kompanije PWO, jednog od poznatih proizvođača komponenti za automobilsku industriju.

U industrijskoj zoni u Preljini izgrađena je fabrika vredna približno 89 miliona evra. Planirano je da u više faza zaposli do 800 ljudi i da Čačak postane jedan od tehnoloških i logističkih centara ove međunarodne grupacije.

Otvaranje fabrike PWO pokazalo je da dolazak „Forverka” nije bio pojedinačan događaj, već početak nove industrijalizacije grada.

 

OD VIDIKOVCA NA KABLRU DO SEĆANJA NA RADMILA MIŠOVIĆA

Dnevnik je podsetio i na ulaganja u Ovčarsko-kablarsku klisuru, čiji je novi simbol postao stakleni vidikovac na Kablaru. Projekat je predstavljen kao deo šireg razvoja turističkih potencijala Čačka i njegovog prirodnog okruženja.

Završni deo emisije bio je posvećen Radmilu Mišoviću, legendi čačanske i jugoslovenske košarke. Njegova životna i sportska priča vratila je gledaoce u vreme kada je Čačak svoju snagu, ponos i prepoznatljivost gradio i kroz velike sportske ljude.

 

HRONOLOGIJA JEDNOG USPONA

Kroz arhivske priloge o otvaranju auto-puteva, tunelu Brančić, fabrikama, Naučno-tehnološkom parku, vidikovcu na Kablaru i Radmilu Mišoviću, prikazan je put grada od privrednog posrtanja do novog razvojnog ciklusa.

Bila je to priča o Čačku koji je godinama čekao, ali je zatim počeo da se povezuje, gradi i ponovo zapošljava – od prvih kilometara auto-puta u Takovu do novih fabrika u Preljini i velikih projekata koji su grad vratili na privrednu mapu Srbije.

Kompletan prilog iz Dnevnika Zapadne Srbije pogledajte u video-snimku u nastavku.

 

Glas zapadne Srbije