ONE SU LICE BUDUĆNOSTI: TRI MLADE ŽENE KOJE SU STALE NA CRTU NASILJU I POSTALE PONOS SEVOJNA

Nećete verovati… u vremenu kada se galama i podela nameću kao jedini put, u Sevojnu su tiho, dostojanstveno i hrabro ustale – tri devojke.

 

Bez buke, bez mržnje, ali sa verom, snagom i ljubavlju prema svom mestu.

Njihova imena danas izgovaraju sa ponosom: Nina Trnavac, Aleksandra Ršumović Jeknić i Sara Kovačević.

Tri generacije, tri sudbine, jedna poruka – Srbija ima budućnost.

Nina Trnavac (2008), učenica završnog razreda srednje škole, tek je napunila 18 godina. Dobar đak, sportista, dete iz čestite i snažne porodice rukometaša. U njenim očima nema straha, samo odlučnost.

„Volim sport, volim svoje mesto, Srbija mi je u venama. Ono što ne volim jeste nasilje koje smo mesecima gledali na ulicama. Sevojno je divno mesto i boriću se za njega kao za svoju kuću“, kaže Nina – tiho, ali sigurno, kao neko ko zna gde ide.

A pored nje – životna snaga u punom smislu te reči. Aleksandra Ršumović Jeknić (1996), majka petoro dece, žena koja je pet puta odlazila u porodilište i pet puta donosila radost svojoj porodici. Zaposlena, ostvarena, stabilna. Žena koja stoji iza svojih reči.

„Ušla sam u ovu politiku jer verujem predsedniku države. Ostvarila sam se kao majka, imam petoro dece, imam dobar posao, živimo od svog rada i ponosna sam na svoj grad i svoju Srbiju“, kaže Aleksandra – i u toj rečenici staje čitav jedan život, borba i vera.

I tu je Sara Kovačević (2006), dvadesetogodišnja studentkinja, izuzetna i dobra devojka, koja sa ove dve mlade žene deli istu energiju – mirnu, ali nepokolebljivu.

Njih tri nisu samo odbornice. One su simbol jedne drugačije politike – politike bez povišenog tona, bez uvreda, bez nasilja. Politike u kojoj se pruža ruka, a ne steže pesnica.

Sevojno ih danas ne gleda samo kao predstavnice, već kao svoju decu, svoju nadu i svoje ogledalo.

Jer kada mladost, majčinstvo, obrazovanje i vera stanu zajedno – tada nastaje snaga koju ništa ne može da zaustavi.

One su stale na crtu nasilju. Nisu uzvratile mržnjom. Uzvratile su dostojanstvom.

I možda je baš u tome njihova najveća pobeda.



Glas zapadne Srbije