Od seljačkog doručka do srpskog brenda: Zlatiborski gurmanski biseri ukusima osvajaju čitav svet

Čajetina - Gastronomsku ponudu zlatiborskog kraja obogatili su vredni domaćini koji od davnina ,

 

po istoj recepturi od pre više od jednog veka proizvode suvomesnate i mlečne proizvode koji iz njihovih domaćinstava stižu na trpeze najvećih ugostiteljskih objekata širom Srbije.

Foto: GZS

 

Da pršuta iz zlatiborskog kraja nema konkurenciju potvrdiće gastronomi kao  i proizvođači ovog slanog deliaktesa poput  Milojke Ćirović iz sela Mušvete koja sve što proizvede sa svojom porodicom pronađe put do kupaca. 

Garancija kvaliteta upravo su livade i pašnjaci,a poslednjih godina najveća je potražnja za slaninom.

Foto: GZS

 

„ Bela slanina je domaća, seljačka i kažu da je najzdravija, a u ponudi je i ovčija i goveđa, za svačiji ukus, kaže Milojka.

U zlatiborskom kraju vredni domaćini prepoznatljivi su i  po proizvodnji sira i kajmaka koji su neprocenjivo gurmansko blago i neizostavni na srpskim trpezama.

Foto: GZS

 

„Stari kajmak može da stoji tri meseca sigurno, on se najviše prodaje i servira se na kugle. Mi sa sela ga jedemo svaki dan, na mnogo više načina“, dodaje Milojka.

Stanovnici Mačkata umeli su da iskoriste sve što je priroda darovala njihovom selu, pa su čuvajući tradiciju pokrenuli veliki broj pogona za preradu mesa u kojima nastaju čuvena zlatiborska govedja i svinjska pršuta, slanina, stelja, razne vrste kobasica i druge djakonije specifične za zlatiborski kraj.Miladinu Filipoviću kupci dolaze kući.

Foto: GZS

 

„ Svi imaju svoje mušterije, nemamo konkurenciju, ko jednom kupi, opet dolazi“, kaže Filipović.

Da su inovacije itekako neophodne i u gastronomskoj ponudi , stanovnici zlatiborskog kraja  to su na vreme shvatili. Najkvalitetniji sirevi, po švajcarskoj recepturi  prave se  od sirovog mleka.

 „Punomasni tvrdi sir sa dugim zrenjem  dobija se  mešanjem mleka od večernje i jutarnje muže i svakodnevno dobija nove ukuse dodavanjem začina. Medju sirevima izdvaja se raklet,  svajcarski polutvrdi kravlji sir koji se proizvodi odvajanjem vurde, odnosno sitnog sira i starenjem u kontrolisanim uslovima.   Služi se  uz razno povrće, pršutu i pečurke bukovače.Posete su u degustacionom centru u ovom domaćinstvu  i traju oko dva sata, a na meniju se nalaze i domaći sokovi.

Među onima koji su gastronomiju zlatiborskog kraja postavili na visoku lestvicu je i  Mirko Mijajlovic iz zlatiborskog sela Gostilje koji u svojoj mlekari proizvodi jedinstveni sir proizveden po alpskoj recepturi sirenja koja je ujedno i najvažniji proces u zrenju.

 

Foto: GZS

“ Četiri meseca potrebno je siru da pokaže svoj prvi kvalitet koji starenjem postaje sve bolji”, kaže Mirko.

 

Foto: GZS

 

Nekada obična trpeza srpskog seljaka koju su činili pršuta, sir, kajmak i lepinja sa zlatiborskih visova danas je obavezna u gastronomskoj ponudi zlatiborskog kraja zahvaljujući meštanima koji su prepoznali potencijale svoje dedovine i učinili da tradicionalni proizvodi ovog kraja ukusima osvoje čitav svet.

 

Foto: GZS

 

 

 

 

GZS