,,SJAJ I BEDA ČAČANSKE OPOZICIJE" - IZMEĐU AFERA, PRELETAČA I POLITIKE ULICE

Čačak – Čačanska opozicija već godinama pokušava da se predstavi kao alternativa, ali u očima velikog dela građana ostaje

 skup starih lica, istrošenih biografija i međusobno suprotstavljenih interesa, bez jasne politike i bez kredibiliteta koji bi nosio stvarnu promenu.

STARE BIOGRAFIJE, NOVE MASKE

Jedan od najprepoznatljivijih aktera tog političkog bloka, Stojan Marković, u javnosti se često vezuje za dugu političku karijeru koja uključuje više stranaka, različite funkcije i period vlasti DOS-a, vremena koje su mnogi Čačani upamtili po rasprodaji lokalne privrede, propadanju preduzeća i gubitku radnih mesta. Kritičari mu zameraju upravo ono što danas najčešće napada – sistem koji je i sam godinama gradio.

U istom političkom krugu nalaze se i medijski i politički akteri čiji se javni angažman često dovodi u vezu sa interesima van lokalne zajednice, uz stalne optužbe da su pojedini mediji više politički bilteni nego nezavisno novinarstvo. Sve to dodatno produbljuje sumnju građana u motive i iskrenost opozicionog delovanja.

POLITIKA KONFLIKTA UMESTO POLITIKE PROGRAMA

Posebno mesto u toj slici zauzima Bratislav Simović (Dveri), političar čiji je stil prepoznat po stalnoj konfrontaciji, oštrim nastupima i incidentima, uz malo konkretnih i održivih rešenja. Njegova politika se u javnosti doživljava kao želja za pažnjom i vlašću po svaku cenu, gde je konflikt sredstvo, a ne posledica.

Lista se nastavlja sa Draganom Bisenićem, simbolom političkog preletanja iz opozicije u vlast, kao i Ivanom Ćalovićem, koji je prešao suprotan put – od kandidata vlasti do samoproglašenog opozicionog gradonačelnika na ulici. Pavle Jelesijević, nakon dugogodišnjeg boravka u poziciji, danas se pojavljuje kao opozicioni aktivista, sa retorikom borbe za pravdu, koju deo javnosti vidi kao politički performans, a ne principijelni zaokret.

Zajednički imenitelj svih ovih biografija jeste odsustvo totalne političke doslednosti.

ZAPISANO U VREMENU - KOSOVSKIM PEŠACIMA ZVIŽDUCI PAZARCIMA VATROMET !?

Kada ponestane ideja i programa, ostaje – ulica. Blokade raskrsnica, kružnih tokova i škola, agresivna retorika i tolerisanje ekstremnih pojedinaca ostavili su dubok trag u javnosti. Čačani pamte scene koje nisu imale veze sa demokratskim protestom, već sa pritiskom, zastrašivanjem i podelama.

Posebno su ostali upamćeni događaji koji su kod velikog dela građana izazvali moralnu nelagodu i ogorčenje, jer su prelazili granicu političkog neslaganja i zadirali u dostojanstvo ljudi i zajednice. Čačani neće lako zaboraviti doček pazarskih aktivista čiji politički stavovi pojedine zabrinjavaju i vezuju se za Srbiju i Srpsku kao genocidnu tvorevinu, uz vatromet sa gimnazije i ispred hrama koji je dva puta imao minaret, dok se istovremeno kosovskim pešacima pominje majka i gađa kamenicama, o čemu svedoče brojni snimci i objave.

DRUGI DEO ISTINE – ODGOVORNOST VLASTI

Međutim, kritika opozicije ne može biti potpuna bez pogleda na vlast, koja takođe snosi deo odgovornosti. Godinama je u svoje redove primala političke preletače, kadrove bez jasnih biografija i pojedince sumnjivih kvalifikacija, što danas dolazi na naplatu.

Građani vide i bahato ponašanje, neprihvatljive privatne afere i pojavu tzv. „mufte fakulteta“ ili „šmekov sindrom“, što dodatno urušava poverenje u institucije. Vlast ima svoje grehove i mora se osloboditi tog balasta.

SLABOST OPOZICIJE KAO TUĐA SNAGA

Ipak, uprkos svim manama vlasti, činjenica ostaje ista:

čačanska opozicija je preslaba, razjedinjena i kompromitovana da bi predstavljala ozbiljnu političku alternativu.

Čačku, kao i drugim gradovima u okruženju, potrebna je opozicija – ali opozicija satkana od moralnih i časnih ljudi, sa jasnim programom i stvarnim legitimitetom. Ova sadašnja, lišena ideja i kredibiliteta, više nego odgovara svakoj vlasti, jer od nje nema stvarne političke opasnosti – ni za vlast, ni za „leba“.

GZS (Kolumna,G. Nikolić)