Reporter Prve tv Gvozden Nikolić na mestu gde grmi tišina- „Bitoljsko groblje - večni dom srpskih heroja”

Reportaža novinara Gvozdena Nikolića, snimljena na najvećem srpskom vojničkom groblju u Bitolju, biće emitovana u subotu, 15. novembra, u emisiji „Nećete verovati” na Prvoj srpskoj televiziji, sa početkom u 19:25 časova.

 

Kraća verzija ovog priloga već je prikazana u centralnim Vestima Prve televizije u 18 sati, a sada će gledaoci imati priliku da vide i širu, dokumentarnu priču o herojima koji su ostali bezimeni, ali nikada zaboravljeni.

 

Emisija „Nećete verovati“, jedna od najgledanijih dokumentarnih emisija na nacionalnim televizijama, već godinama donosi istinite priče o ljudima, mestima i događajima koji svedoče o snazi, ponosu i duhu srpskog naroda. Ovog puta, Gvozden Nikolić vodi gledaoce na mesto gde se istorija ne čita - već oseća.

 

Na najvećem srpskom vojničkom groblju u Bitolju, pod zastavom države koje više nema, počiva 1321 srpski vojnik. Bez imena, bez ploča, samo pod brojevima. Div-junaci sa Solunskog fronta, čije su kosti sakupljane širom Pelistera, danas leže u tišini koja odzvanja jače od svake trube.

 

„Zanemeo sam gledajući humke naših predaka i junaka, nečijih sinova, očeva i braće. Danas su ovde samo broj, ali svaka krstača bila je živ čovek koji je sanjao svoju otadžbinu, staru majku i nejaku decu koja su grcala pod okupatorskom čizmom. Njihova hrabrost i ljubav prema majci Srbiji mogu svima da budu velika lekcija - svima koji ikada posustanu ili posumnjaju u svoju zemlju. Ta ljubav se ne meri ničim na svetu. Ostavio sam veliko poštovanje na toj prostranoj livadi od nekoliko hektara i mali trag da se zna. Od pre mesec dana, umesto natpisa "vojničko groblje", na ulazu će svakog ko dođe dočekati reči "srpsko vojničko groblje”, u bojama srpske zastave.

 

 

„Moj prijatelj Slobodan Vasilijević Slovas i ja potrudili smo se da to bude ispisano u čeliku koji ne rđa i ne bledi - kao ni njihova slava”, kaže Gvozden Nikolić.

 

 

 

 

To je mesto na kojem vreme staje, a vetar nosi priče o junaštvu i žrtvi. Svaki broj na belom krstu svedoči o čoveku koji je znao da sloboda nema cenu, ali ima smisao.

 

Solunski front, otvoren 1916. godine, bio je simbol ponovnog rođenja srpske vojske nakon albanske golgote i povlačenja preko Jadrana. Iz iscrpljene, izranjavane i gladne kolone izrasla je armija koja je u septembru 1918. godine probila front i krenula u konačni pohod ka slobodi. Taj proboj, poznat kao „vatrena oluja Balkana“, označio je početak kraja Velikog rata i preporod jedne male, ali nepokorene nacije.

 

Obnovljena kapija, nekada i danas

 

Hiljade srpskih vojnika ostavilo je život na putu od Kajmakčalana do Bitolja. Njihove kosti su godinama kasnije prikupljane i sahranjivane u zajedničke grobnice širom Makedonije, a najveće spomen-groblje upravo je ovo u Bitolju - pod tihim stražarima Pelistera.

 

Tišina ovog mesta govori više od svake trube. Ona čuva sećanje na narod koji je znao da pati, da strada i da pobedi.

 

 

GZS