Danas je Velika Gospojina ili Uspenje Presvete Bogorodice jedan od najvećih i najpoštovanijih praznika u hrišćanskom svetu

Srpska pravoslavna crkva i vernici slaveUspenje Presvete Bogorodice, praznik koji u narodu nosi naziv Velika Gospojina.

 

 

Reč je o jednom od najvećih i najpoštovanijih u hrišćanskom svetu, a kako je u crkvenom kalendaru obeležen crvenim slovom, tog dana se ne rade teški poslovi, već se vreme posvećuje molitvi, porodici i duhovnom miru. 

 

Velika Gospojina posvećena je Bogorodici, koju narod od davnina smatra zaštitnicom doma, porodice i svih vernih. Praznik se slavi u znak sećanja na dan kada se Presveta Bogorodica upokojila, vaznela na nebesa i „predala svoj duh u ruke Spasitelja". Upravo zbog toga ovaj dan ima posebno mesto u srcima vernika, jer podseća na ljubav, veru i snagu koju Majka Božija neprestano pruža onima koji joj se obraćaju u molitvi.

 

Uspenje Presvete Bogorodice jedan je od pet Bogorodičinih praznika, a prethodi mu dvonedeljni Gospojinski post.

 

Izuzetak su godine kada praznik pada u sredu ili petak – tada se i tog dana zadržava posni poredak (riba, vino i ulje) kao izraz poštovanja prema Bogorodici i crkvenom ustrojstvu.

 

Podsetimo, ovaj praznik se odvajkada smatrao praznikom žena i majki, pa je u narodu običaj da se na njega ne rade nikakvi veliki poslovi niti započinje nešto novo.

 

Jedan od najlepših narodnih običaja na Veliku Gospojinu jeste branje lekovitih biljaka i travčica, jer se veruje da je njihovo dejstvo tako još delotvornije. Žene beru borovnice i lekovite trave, verujući da će one doneti zdravlje i blagostanje njihovim porodicama. Posebno je važan bosiljak, koji se smatra božanskom biljkom. Na Veliku Gospojinu, žene dodaju bosiljak u jela kako bi zaštitile ukućane od zla i prizvale blagoslove Presvete Bogorodice.

 

Veliku Gospojinu slavi i crkva Uspenja presvete Bogorodice koja se nalazi kod OŠ „Ratko Mitrović”

 

GZS