Путарина на Милошу Великом није поскупела, већ је урачуната нова деоница од од Прељине до Паковраћа

Путарина за аутопут Милош Велики није поскупела, већ су Путеви Србије почели да наплаћују коришћење аутопута од Прељине до Паковраћа.

Тих 11 километара је пуштено у саобраћаја у јануару ове године, али путарина није наплаћивана. Тако дa од од 3. децембра они који се аутопута Београд-Чачак искључе на Прељини плаћају по старом 430 динара као и до сада, а они који се искључе код Паковраћа на улазу у Овчар Бању плаћаће 470 динара.

У Путевима Србије кажу да је Влада Србије је дала сагласност на Одлуку о измени одлуке о висини посебне накнаде за употребу јавног пута, његовог дела и путног објекта (путарина), за деоницу Прељина-Паковраће.

-На новоизграђеној деоници успостављен је затворени систем наплате путарине, али се у досадашњем периоду путарина на овој деоници није наплаћивала, односно обрачунавана је цена путарине до наплатне станице Прељина.Напомињемо да се висина путарине не увећава, већ се наведеном Одлуком уводи наплата путарине за новоизграђену деоницу Прељина-Паковраће. Ову деоницу су грађани у претходном периоду користили без накнаде– кажу за Политику у Путевима Србије.

За моторе (категорија Ia) путарина ће поскупети са 220 на 240 динара. За категорију II коштаће 700 динара уместо досадашњих 640 динара, за категорију III 1.400 уместо 1.270 динара и за категорију IV 2.800 уместо 2.560 динара.

Према подацима Путева Србије приход од наплате путарине у 2022. години (закључно са 24.11.2022.године) износи 32,8 милијарди динара, што је за 10,27 одсто више у односу на исти период 2021.године.Иначе, српским ауто-путевима лане је прошло 62,5 милиона возила, што је чак 13,5 милиона више него 2020. године. Оборен је и рекорд из године пре короне, када је 2019. путарину платило 56,9 милиона возила. У протеклих десет година број возила са нашим саобраћајницама првог реда се готово дуплирао, јер је 2011. њима прошло 34,1 милион возила. Укупан приход од наплате путарине прошле године је био 33 милијарде динара, што је раст од 28, 2 одсто у односу на 2020. годину.

Највећи промет забележен је на најдужем и најфреквентијем Коридору 10, јер је његов јужни или источни крак користило свако друго возило које је прошло кроз Србију.

„Укупан промет возила у 2021. години био је 62,4 милиона од чега је било 48,8 милиона аутомобила, док је камиона и аутобуса било 13,5 милиона. Највећи број пролазака забележен је на деоници ауто-пута Београд-Прешево-Димитровград, и то 32 милиона возила. На српским путевима је претходних година бележен просечан раст броја возила од око пет одсто. Подаци из годишњег извештаја "Путева Србије" показују да је током 2019. кроз наплатне рампе прошло 56, 8 милиона возила, док их је годину дана пре било 52,7 милиона.

ГЗС/Политика