Badnji dan i Badnje veče – tradicija i običaji

Pravoslavni vernici koji Božić slave po julijanskom kalendaru obeležavaju Badnji dan i Badnje veče, poslednji dan božićnog posta i uvod u proslavu najradosnijeg hrišćanskog praznika – Božića

Obeležavaju se tradicionalnim unošenjem i paljenjem badnjaka, liturgijama i porodičnim okupljanjem oko posne trpeze. Badnjak i slama simbolišu molitvu, zajedništvo i blagostanje u narednoj godini.

 

Badnji dan je poslednji dan Božićnog posta i važan porodični praznik. Na Badnje veče porodica se okuplja oko posne trpeze i zajedno dočekuje praznik rođenja Hristovog, simbolizujući sreću i slogu.

Pripreme za ovaj praznik počinju 40 dana pre 7. januara, božićnim postom, koji predstavlja pročišćenje duha i tela.

U ranu zoru, pucanjem iz pušaka i prangija obeležava se odlazak po badnjak – mlado hrastovo ili cerovo drvo. Seku ga isključivo muškarci, obično domaćin i najstariji sin, i to pre izlaska sunca.

 

Pre sečenja badnjaka drvetu se naziva "dobro jutro", čestita mu se praznik i moli se da donese zdravlje i sreću porodici. Zatim se drvo posipa žitom, a u nekim krajevima mu se poklanja i kolač, posebno pripremljen za tu priliku.

Badnjak se ne sme dodirnuti golim rukama, pa onaj koji ga seče obavezno nosi rukavice.

Badnjak se zaseca sekirom ukoso i to sa istočne strane. Po narodnom verovanju, badnjak se mora poseći sa tri snažna udarca, a ono što sekira od tri puta ne preseče, dovršava se lomljenjem ili uvrtanjem.

 

Tokom seče, vodi se računa da drvo prilikom pada padne direktno na zemlju, odnosno ne sme se zaustaviti na nekom drvetu, a kada se donese kući, uspravi se pored ulaznih vrata, gde stoji do uveče, uoči Božića, kada se preseca i

zajedno sa slamom i pečenicom unosi u kuću. 

 

Unošenje Badnjaka i slame

Pred veče domaćin unosi badnjak i slamu u kuću. Kuca na vrata, a kada ukućani pitaju: "Ko je?" odgovara "Badnjak vam dolazi u kuću". Potom mu domaćica otvara vrata i obraćajući se badnjaku govori "Dobro veče badnjače!".

 

Domaćin, stupajući desnom nogom preko praga, unosi badnjak u kuću i pozdravlja ukućane rečima: "Srećno vam Badnje veče!" Ukućani odgovaraju: "Bog ti dobro dao i sreće imao!" Domaćica ga dočekuje tako što po njemu sipa žito iz sita.

Noseći badnjak, domaćin obilazi kuću kvocajući kao kvočka, a domaćica i deca ga prate, pijučući kao pilići. Prilikom obilaska svakog ugla, domaćin baca po jedan orah, što se smatra žrtvom precima. Ostali orasi i lešnici se ostavljaju u slami ispod stola i najčešće se jedu sa medom.

 Orasi koji su bačeni u uglove ne smeju se uzimati.

Nakon unošenja badnjaka, domaćin ili domaćica unosi slamu i raspoređuje je po celoj kući, posebno na mesto gde će biti postavljena večernja trpeza. Pri tome, onaj ko nosi slamu kvoca, a ostali pijuču kao pilići. Preko slame se stavlja stolnjak, jer se, po starom običaju,

večera služi i jede na podu. Stolice se iznose, a domaćini i gosti sede direktno na slami.

Posle Božića slama se iznosi u dvorište, štalu ili ambar. Naši stari su njome obavijali voćke kako bi bolje rodile u narednoj godini.

Paljenje Badnjaka 

Badnjak se celiva, maže medom i postavlja na ognjište. Kada je badnjak na ognjištu, prema njemu se moralo ponašati kao prema živom biću – kitili su ga zelenim granama, ljubili, prelivali vinom i posipali žitom.

Običaj nalaganja badnjaka na vatru veoma je star. Deca "džaraju" vatru – raspaljuju je grančicama, izazivajući pregršt varnica i iskri. Pri tome govore: "Koliko iskrica, toliko parica, pilića, košnica…", nabrajajući svu stoku i živinu čije blagostanje priželjkuju.

Negde se uz badnjak u kuću unosi i pečenica, uz pozdrav: "Dobro veče, čestiti vi i badnje veče". Ukućani odgovaraju: "Dobro veče, čestiti vi i vaša pečenica".

Posna trpeza za Badnje veče – pasulj, riba i česnica

Po završetku obreda domaćin okadi ceo dom i trpezu, zapali sveću, izgovori molitvu, čestita praznik i Badnje veče ukućanima i tek onda sedaju za trpezu.

Na Badnje veče jede se isključivo posna hrana. Na trpezi se nalaze jela poput sveže ili sušene ribe, pasulja prebranca, kiselog kupusa, turšije i posnih pita. Obavezno se služi žito, med, orasi i vino, dok glavni obrok sadrži namirnice koje simbolizuju prosperitet i zajedništvo.

 Neizostavan deo trpeze je česnica, koja se lomi tokom večere.

Tokom dana, domaćica u sito stavlja sve vrste žitarica, suve šljive, orahe i jabuke, koje se postavljaju u vrhu stola za večeru. Ponegde se sito stavlja pod sto, a ponegde pored ognjišta. Tim žitom posipaju se badnjak, slama i polažajnik, kao simbol plodnosti i blagostanja.

Bdenje na Badnje veče

Tokom noći pažljivo se pratilo kada će badnjak pregoreti. Nekada su svi ukućani ostali budni dok badnjak u potpunosti ne pregori, dok je kasnije samo jedan muškarac ostajao da bdi.

Prema običaju, svako ko se tokom godine sa nekim posvađao, na Badnji dan treba da se pomiri sa tom osobom.

Simbolika Badnjaka i slame

Badnjak je, po pravilu, mlado cerovo ili hrastovo drvo i kao simbol predstavlja drvo koje su pastiri doneli, a pravedni Josif založio u hladnoj pećini kada se Isus rodio. On takođe nagoveštava drvo Krsta Hristovog.

Druga simbolika Badnjaka ogleda se u tome što njegovim paljenjem pred rođenje Hristovo vernici potvrđuju odricanje od staroslovenskog paganskog boga Badnje, čiji je kip bio deljan od drveta.

Smisao Badnjaka je i u tome što se ukućani oko njega zagrevaju ljubavlju, iskrenošću i slogom. Svetlost badnjaka razgone mrak neznanja i praznoverja, a ukućani se obasipaju radošću, milošću, zdravljem i obiljem.

Običaji i verovanja

Narodni običaji vezani za Badnji dan stare su vekovima. Jedan od običaja je da se uz badnjak u kuću unosi žito, kako bi naredna godina bila plodna.

Na Badnje veče se ne spava, već se bdi, čekajući trenutak rođenja Hristovog.

Prema verovanjima, na Badnji dan ništa se ne sme iznositi iz kuće.

U pravoslavnim hramovima na Badnji dan služi se liturgija i večernja služba uz paljenje badnjaka. 

 

GZS/RTS