ZIMA NIJE PREPREKA ZA PROFIT: OVO POVRĆE RAĐA I NA MINUSU, A DONOSI SIGURNU ZARADU

Zima ne mora da znači pauzu u povrtarskoj proizvodnji. I bez grejanja plastenika moguće je gajiti kulture koje odlično podnose niske temperature, a istovremeno se lako i brzo plasiraju na tržištu.

 

Luk, spanać i zelena salata pokazali su se kao najisplativiji izbor za zimsku proizvodnju, jer opstaju i pri temperaturama ispod nule, dok je potražnja za svežim povrćem u ovom periodu posebno izražena.

Stručnjaci savetuju da se prilikom izbora kultura za zimsku sadnju prednost da onima koje su već dokazale dobru prilagodljivost našim klimatskim uslovima. Iako se plastenici ne greju, pravilna agrotehnika, redovno provetravanje i dezinfekcija zemljišta predstavljaju ključ uspeha.

 

Luk – izuzetno otporan i pouzdan

Crni luk je jedna od najotpornijih kultura za zimsku proizvodnju. Njegovo seme i arpadžik klijaju već na temperaturama od 3 do 5 stepeni, dok mlade biljke podnose mrazeve do -7, a dobro ukorenjene čak i do -25 stepeni. Luk zahteva umerenu količinu svetlosti, manje nego paradajz ili krastavac, ali više nego kupus. U fazi nicanja i rasta listova neophodna je veća vlažnost zemljišta i vazduha, dok se u periodu sazrevanja zalivanje smanjuje. Posebno treba obratiti pažnju na luk srebrenjak, koji ima veće potrebe za vodom jer se gaji iz rasada.

 

Spanać – povrće koje voli hladnoću

Spanać je tipična biljka hladnog podneblja. Njegovo seme klija već na 4 stepena, a optimalna temperatura za razvoj je između 14 i 18 stepeni. Ova kultura može da izdrži i mrazeve do -8 stepeni, a nije zahtevna kada je u pitanju svetlost, zbog čega se često gaji i kao međuusev. Zbog slabo razvijenog korenovog sistema, spanać zahteva često i obilno zalivanje, naročito u fazi formiranja listova. Đubrenje kompostom daje odlične rezultate i poboljšava kvalitet roda.

 

Zelena salata – siguran izbor za zimu

Zelena salata takođe ne traži visoke temperature. Najbolje se razvija na 15 do 20 stepeni, ali mlade biljke bez problema podnose mrazeve do -6 stepeni. Salata zahteva dosta svetla i konstantnu vlažnost zemljišta, što direktno utiče na sočnost i kvalitet glavica. Period od rasađivanja do formiranja glavice je najosetljiviji, posebno u slabo provetrenim plastenicima. Kao najbolji predusevi izdvajaju se paradajz, crni luk i radič, dok celer i peršun nisu preporučljivi.

 

Zimska proizvodnja povrća bez grejanja plastenika predstavlja odličnu priliku za poljoprivrednike koji žele stabilan prihod i brži plasman robe. Uz pravilan izbor kultura i primenu osnovnih agrotehničkih mera, i hladni meseci mogu doneti – toplu zaradu.



Glas zapadne Srbije