Deca traže lak posao i brzu zaradu, mesarski i pekarski zanat polako izumiru?

Požega - Pekar, mesar, mlekar i brojna druga zanimanja vezana za poljoprivrednu proizvodnju i preradu hrane, već duže vreme su u vrhu liste deficitarnih zanimanja, ali uprkos činjenici da majstori ovih zanata brzo dolaze

 

do zaposlenja i dobro zarađuju, sve je manje interesovanje dece za ove poslove.

 

 

Poljoprivredna škola sa domom učenika „Ljubo Mićić” u Požegi uprkos vrhunskim uslovima i kvalitetnom nastavnom kadru, mnoge smerove je ukinula, a za deficitarna zanimanja prijavljuje se sve manje učenika. Za pekarski zanat opredelilo se u tri generacije desetak učenika.

 

Srednja poljoprivredna škola sa domom učenika „Ljubo Mićić” u Požegi, foto: GZS

 

„Lepo je zanimanje, solidna je plata, nije toliko teško da se nauči, čisto je, radi se sa hranom I mislim da sam napravio sasvim solidan izbor”, kaže za GZS Mihailo Marković, učenik trećeg razreda.

 

Mihailo Marković, foto: GZS

 

Njegov drug Marko Nikitović kaže da ne razume zašto se njegovi vršnjaci ne opredeljuju za pekarski zanat koji je prema njegovim rečima veoma kreativan, a uz sve to može se lepo zaraditi,

 

Njihove reči potvrđuje profesorka stručnih predmeta Vesna Stojković koja ističe da se sve češće na pekarama mogu videti oglasi u kojima se traže kvalifikovani pekari, ali da se uprkos tome deca ne opredeljuju za ovaj zanat.

 

Profesorka stručnih predmeta Vesna Petrović, foto: GZS

 

„Da li žele lak posao a brzu zaradu, ali pekarski posao više ne podrazumeva noćni rad, razvoj nauke i tehnologije i novih sredstava, dovodi do toga da pekarski zanat može da bude dnevni posao, koji je pre svega unosan i gde može lepo da se zaradi”, ističe profeorka Stojković.

 

Diplomu mesara ove godine dobiće samo tri učenika, drugaka i prvaka nema uprkos tome što je i ovaj posao tražen i dobro plaćen.

 

 

Marko Petrović izabrao je mesarski zanat jer mu kako kaže omogućava da pokrene sopstveni posao, a njegov drug Nenad Kozoder ističe da posla ima već sada, iako još uvek nije završio školu.

 

 

Njihova razredna Olivera Petrović smatra da će oni zahvaljujći pre svega kvalitetnom obrazovanju, za par meseci kada završe školu, biti kvalifikovani mesari koji su se školovali po savremenim načinima i metodama nastave.

 

Profesorka stručnih predmeta Olivera Petrović, foto: GZS

 

„Savladali su i teorijske i praktične veštine, sve to lepo primenjuju u praktičnom radu i vrlo su spremni da otpočnu samostalan posao i verujte mi na reč, tu su pare”, tvrdi profesorka Petrović.

 

Za zanimanje mlekara odavno se više niko ne interesuje, pa je ovaj smer u poljoprivrednoj školi „Ljubo Mićić” ukinut, a sve je manje i onih koji se opredeljuju za smer poljoprivrednog tehničara.

 

„Da li što tehnologija toliko napreduje, moji vršnjaci se uglavnom opredeljuju za zanimanja koji imaju veze sa kompjuterima, ali ja sam se opredelio za poljoprivredu, to volim i to ću da radim”, kaže Stefan Komadinić koji je odlučan da ostane na selu i nastavi porodičnu tradiciju.

 

Stefan Komadinić, foto: GZS

 

A zašto je to tako uprkos činjenici da će se potreba za proizvodnjom i preradom hrane u vremenu koje dolazi uvećavati, a izvesno je da deca koja izuče ove zanate mogu doći brzo do zaposlenja ili započeti sopstveni unosan biznis, leži možda u našem mentalitetu i višedecenijskom potcenjivanju zanata.

 

„Mišljenja sam da je najzastupljeniji sociološki aspekt, deci nisu privlačna ova zanimanja zbog druge dece. Mi smo u školi imali primer dečaka koji je upiso smer hortikulture, a svi njegovi drugovi iz osnovne su upisali gimnaziju i niko sa njim nije hteo da se druži”, naveo je profesor Petar Savatijević.

 

Profesor voćarstva Petar Savatijević, foto: GZS

 

Ali uprkos ovim negativnim primerima, učenici ove škole već generacijama unazad dokazuju da su napravili pravi izbor, jer je većina započela sopstvene biznise, pa su sada cenjeni privrednici u svojim mestima, poljoprivredni rekorderi, mnogi od njih nastavili su školovanje i postali ugledni članovi u svojim zajednicama, a svima je zajedničko da odlično zarađuju.

 

 

GZS