Uduržene žene sa leve i desne strane Zapadne Morave prave domaći sapun po recepturi naših baka

Čačak – Čačansko selo Katrga je ovih dana centar povratka starim vrednostima, sve zahvaljujući Udruženju „Katržanke”, Centru za negovanje tradicije I naravno gradu Čačku.

 

 

U domaćinstvu Mire Minović, žene sa leve i desne obale Zapadne Morave udružile su se da se vrate tradicionalnim vrednostima i povratku starim zanatima od kojih je jedan I pravljenje domaćeg sapuna od svinjske masti I žive sode.

 

 Pravljenje domaćeg sapuna na starinski način, foto: 4N Studio

 

 

Dijana Rančić, se inače bavi pravljenjem sapuna u kućnoj radinosti, međutim, prvi put se susreće sa umećem pravljenja domaćeg sapuna koji je bio nezaobilazan u domaćinstvu svake srpske ozbiljne domaćice, posebno na seoskom području.

 

 

 

„Nekada ozbiljno domaćinstvo na selu nije moglo da se zamisli bez domaćeg, kako su naše bake govorile „pravljenog sapuna”. Ja pamtim dosta, a i svoje znanje su mi  prenosile moja baka, majka i svekrva. Sapuni su se nekada kuvali u velikim kazanaima, iznad ognjišta, nikakve arome tada nisu dodavane, ali su bili neuzbežni kako za pranje veša, tako i za ličnu higijenuֲ”, rekla je Mira Minović, domaćica iz Katrge, a i predsednica Udruženje žena „Katržanke.

 

Uključenje esmitovano u emisiji „Jutro” na Prvoj televiziji

 

 

Mira je istakla da su naše bake bile izuzetno mudre žene I sve je imalo smisla što su radile. Ona je naglasila da se ovi sapuni prave s početkom proleća, te da su nekada žene izuzetan značaj poklanjale ovoj veštini.

 

 

„Moram da naglasim da su naše bake, pored kućne higijene ove sapune koristile  i za ličnu higijenu, pa su se mnogi pitali, kako baka ima čisto I lepo lice, pa isključivo jer su koristile pravljene sapune. Moram da istaknem I još nešto, da otrgnem od zaborava da ostane zabeleženo jeste da su pravljeni sapuni korišćeni i oko stoke. Naime, kada su u pitanju krave, kada imaju problem sa telićima, odnosno kada treba da bude muža, te vime malo otekne one su koristile pravljeni sapun. Zašto je baš u proleće vreme za pravljenje sapuna? Zato, jer u jesen kada se kolju svinje ostavlja se mast, pa ona koja se ne potroši koristi se za pravljenje sapuna, a I važno je dok ne počnu visoke temperature dok je na neki način mast sveža”, pojasnila je Mira.

 

 

Žene iz čačanskih sela Žaočani, Kablar, Prislonica, Trepča, Vujan, Vujetinci našle su vreme da se okupe u domaćinstvu kod Mire Minović, kako bi naučile čak i one najmlađe veštinu vrednu pomena kao što je pravljenje sapuna na starinski način.

 

Pravljenje domaćeg sapuna na starinski način, foto: 4N Studio

 

 

„Domaći sapun nekada je proizvodilo svako domaćinstvo jer se u domaćinskoj kući ne baca ništa što se može upotrebiti, a i pravo je vreme za proizvodnju sapuna upravo proleće, jer posle kreće sezona u polju i žene prosto nekada nisu imale vremena”, zaključila je Jasna Bojović sa Kablara koja je takođe došla da se podseti ovog starog ženskog zanata.

 

 

 

U svakom slučaju znanje i stub stare vrednosti kao što su ženski zanati temelji za budućnost.

 

 

GZS