SEĆANJE NA MLADOG LOVCA I DALJE ŽIVI – ODRŽANA ŠESTA MEMORIJALNA HAJKA U KAONI

Kaona/Lučani – Šestu godinu za redom Kaonom je odjeknuo počasni plotun koji su lovci ispalili u čast i sećanje Milije Radovića, mladog lovca koji je prerano napustio svoje drugove i otišao na večna lovišta.

Preko 120 lovaca od Zlatibora do Kraljeva okupilo se u ovom udaljenom dragačevskom selu kako bi velikom hajkom sačuvali uspomenu na druga i kolegu lovca.

 

 

„Kod nas lovaca ovakvi skupovi obično se organizuju lepim povodom ali postoje i ovakvi tužni dani kada ne volimo što smo na ovom mestu. Danas se okupila velika masa lovaca i prijatelja našeg Milije kako bismo ispoštovali njegovu mladost i njegov lovački rad i delo. Bilo bi mnogo lepše da je Milija da je danas sa nama. Nama ostaje da se sećamo Milije i da ne zaboravimo sve ono što je on učinio. Da se okupljamo ovde ne samo jednom godišnje i da se nadamo da se nikada nigde neće ponoviti ovakva tragedija”, rekao je Božidar Rudinac, predsednik L.U. Kaona.

 

 

Nakon obilaska spomen česme posvećene Miliji, krenulo se u planinu u hajku na divlje svinje. Pre samog polaska, Vladan Rakićević, upravnik L.U. Dragačevo podsetio je na pravila i propise koji se moraju ispoštovati kako bi se zdravo vratilo iz lova.

 

„Magla je, teren je težak i nepristupačan, morate voditi računa o bezbednosti. Lovi se divlja svinja, odnosno vepar i nazime. Svaki lovac mora da ima fluroscentni marker. Lovi se sačmarama, jedinačnim zrnima, nema pepejaca, devetaka. Treba obratiti pažnju prilikom punjenja i pražnjenja oružja da ne bi došlo do neželjene situacije. Najbitnije je da se iz lova svi vratimo na druženje bezbedno, živi i zdravi”, rekao je Rakićević.

 

 

A da lov nije samo odlazak u šumu da se odstreli trofej već da ovaj sport ima mnogo veću draž potvrđuje i Slobodan Milošević iz Roćevića.

 

„Lov je bio pomalo težak, teren je zahteva, magla je, pada kiša ali se nismo predali. Mada lov nije samo da se ide da se puca, lov je više druženje i lep pristup i boravak u prirodi. Kada se lovi svinja, podelimo se u zasede, čekamo da svinja naiđe. Ali najvažnija je bezbednost”, rekao je Milošević.

 

 

Milorad Prtenjak, posle 38 godina života u inostarnstrvu dočekao je penziju i dan da dobije sve potrebne dozvole da u rodnom Dragačevu ponovo ode u lov.

 

 

„Otišao sam u penziju, vratio sam se u Srbiju i sada ne žurim nigde. Dobio sam lovačku dozvolu i ostalu potrebnu dokumentaciju da mogu da idem u lov sa svojim zemljacima. Ovo mi je jedan od najsrećnijih dana u životu”, rekao je Prtenjak.

 

Na kraju hajke, velike potere za veprom koji je ipak imao sreće i uspeo da izbegne sve zasede, lovci se nisu vratili prazne ruke. Umesto vepra kapitalca, Bojan Stnišić uspeo je da odstreli lukavu liju.

 

 

„Imao sam danas sreće. Kučad su poterala lisicu. Dvanaest lovaca je pucalo pre mene ali je nisu pogodili. Ja sam bio trinaesti u zasedi i od mog metka je pala”, kazao je Bojan, jedini lovac sa pozitivnim lovačkim skorom iz ove hajke.

 

A kao što su to više puta rekli, da lov nije samo odlazak u šumu radi odstrela životinja, na kraju hajke organizovano je druženje na kome su zaslužnima za organizovanje još jednog memorijalnog skupa lovaca podeljene zahvalnice.

 

 

Glas zapadne Srbije