Udavićemo se u smeću zbog blokadera: Do juče blokirali jer nema rešenja, danas protestuju jer rešenje stiže

Užice – Zapadna Srbija suočava se sa ekološkom bombom – zbrinjavanjem otpada nakon havarije na deponiji „Duboko“. Dok država i devet opština osnivača pokušavaju da pronađu rešenje i obezbede zdraviju budućnost, grupa nasilnika pokušava da sve to sruši.

Na sastanku u Užicu, kome je prisustvovala ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov, postignut je dogovor o konkretnim koracima i potpisan važan ugovor za sanaciju deponije i izgradnju postrojenja koje će sprečiti dalje zagađenje. Poseban akcenat stavljen je na izgradnju postrojenja za preradu procednih voda koje su zagađivale Turski potok i reku Lužnicu – što je bio jedan od glavnih zahteva blokadera. Upravo taj zahtev država je sada ispunila, jer novo postrojenje znači da će voda biti prečišćena, a nakon toga kreće i rekultivacija same deponije. To je dogovor od nemerljivog značaja – jer bez njega doslovno rizikujemo da se ugušimo u sopstvenom otpadu.

Foto: screenshot društvene mreže

 

Ali udruženje „Da ne dišemo Duboko“, predvođeno Radošem Petrovićem, pokušalo je nasiljem da sve to osujeti. Najpre su blokirali ulazak na deponiju, a potom su upali u zgradu opštine u Užicu. Pištanjem, urlanjem, unosom u lice i guranjem, prekidali su sastanak i konferenciju za medije, pokušavajući da spreče da građani dobiju rešenje.

 

Isti oni koji su mesecima vikali da država ništa ne radi, sada nasilno pokušavaju da spreče svaki dogovor i izlaz iz ekološke krize

 

Apsurd je očigledan – upravo ti ljudi koji su mesecima protestovali zbog stanja na deponiji, sada blokiraju svaku šansu da se problem reši. Juče su tražili akciju, danas sprečavaju akciju.

Uprkos njihovom haosu, sastanak je završen i prvi koraci ka rešenju su dogovoreni. Građani su dobili garanciju da će otpad biti bezbedno zbrinut, da će procedne vode prestati da truju reke i zemljište, i da neće ostati zatrpani smećem.

 

Zato je jasno: blokaderi ne brane prirodu, oni brane haos. Njima rešenja ne trebaju, njima treba cirkus. Ali građani zapadne Srbije zaslužuju čist vazduh, čistu vodu i normalan život – a ne da budu taoci šačice onih koji guše svaki dogovor.

Ako ih pustimo da urlanjem kroje budućnost, sutra će naša deca odrastati pored brda smeća.

 

GZS