Милош из Лучана на путу до посла пронашао новчаник пун пара

Лучани - Кренуо је колима ка центру Лучана и код градског базена, како каже Милош, видео је црни новчаник на улици који је био полуотворен.

На путу до посла, Милош Дивљаковић из Лучана налетео је на право мало богатсво. Новчаник пун картица и кеша са више од 200.000 динара нашао се на улици пред њим, а Милош се ни у једном моменту није поколебао око тога шта му је чинити. Поштењу, како каже, данас учи своју децу баш као што су његови родитељи научили њега.

 

- Стао сам, подигао га и видео да власник није одавде, већ из Трстеника. Новац нисам ни бројао, али сам приметио да га количински има пуно - прича Милош.

Како каже, прво је покушао да нађе власника преко друштвене мреже Фејсбук и јави да је новчаник код њега и да ће га однети у полицијску станицу.

- Нашао сам човека на Фејсбуку са скоро идентичном фотографијом власника и послао му поруку да је новчаник код мене. Пошто ми није одговарао, писао сам и његовој супруги до које сам такође дошао преко његовог профила. У поруци сам написао да је њен супруг изгубио новчаник и да сам га пронашао. Написао сам да ћу однети у полицијску станицу и да га могу тамо преузети - прича Милош.

Након неколико минута Милош је добио позив од супруге мушкарца чији је новчаник пронашао и испричала му шта се догодило.

- Позвала ме је путем Фејсбука и захвалила ми се. Рекла да ће ме њен муж назвати са приватног броја јер је изгубио и телефон на који је покушала да га добије заједно са новчаником, што ја нисам знао. После 20 минута ме је назвао. Рекао ми је да је био у путу и да је тренутно на Златибору. Рекао сам да сам однео новчаник у полицијску станицу - прича Милош.

Власник га је након преузимања новчаника назвао око 17 часова и питао га да се виде како би му се одужио, што је Милош одбио.

- Радио сам па нисам могао да излазим, а искрено, нисам ни хтео да прихватим награду. Он је инсистирао да се видимо, али ја нисам хтео да прихватим то због награде коју је инсистирао да ми да и пожелео сам му срећан пут. Рекао је да мора да ми се одужи како зна и уме и да ће, пошто често путује на Златибор, свратити успут да се видимо - прича Милош.

Како додаје Милош, мушкарац из Трстеника није могао да верује да је новчаник остао нетакнут и да је све било ту.

- Колико сам схватио, мислим да је ставио на кров аутомобила телефон и новчаник и да је заборавио на то - прича Милош.

Истиче да му кућно васпитање није дозволило да се поколеба у одлуци ни једног момента.Мене су тако родитељи васпитали и покушавам исто то да пренесем на своју децу. Драго ми је што сам осветлао образ свом месту - закључио је Милош.

 

 

 

ГЗС / Телеграф