Predstavljena monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka – podjelička sela”

Čačak - Da su seoske slave, zavetine ili obetine živa običajna praksa revitalizovana ponovnim buđenjem nacionalne svesti Srba krajem 20. veka,

zaključila je master etnolog Jelena Milićević, čija je monografija „Seoske slave i zapisi na teritoriji grada Čačka – podjelička sela”, predstavljena u Etnološkom muzeju u Čačku.

„Obimi litija su zaista veliki i to je glavni pokazatelj da ljudi nisu tako lako mogli da ih zaborave, bez obzira na četiri do pet decenija gušenja i gašenja toga. Nije uspelo da se iz ljudske svesti, iz svesti zajednice potpuno izbriše praznovanjei sećanje na ove divne ritualne prake”, rekla je za Tanjug autorka monografije, Jelena Milićević.

Master etnolog Jelena MIlićević; Foto: GZS

Predstavljena monografija bavi se seoskim slavama čačanskih sela smeštenih između Zapadne Morave i planine Jelice ali i dokumentovanjem zapisa, nekadašnjih seoskih svetinja u vidu drveta oko kojih se i same litije na dan seoskih slava održavaju.

„Terenska istraživanja sam završila za osam dana, jer su ona pratila običaje vezane za proslavljanje seoskih slava. Dakle, osam seoskih slava i osam dana koje sam aktivno provela na terenu. Sortiranje i filtriranje svega toga što sam sakupila trajalo je oko dva meseca. U izradi ove monografije mnogo mi je pomogla literature ali ja sam akcenat stavila na etnoeksplikaciju odnosno na kazivanja meštana i učesnika samih ritual”, kaže Jelena Milićević.

Prema rečima Snežane Ašanin, etnologa Narodnog muzeja u Čačku ova monografija predstavlja važno bibliografsko štivo koje će služiti za dalja istraživanja ovog srpskog običaja.

Etnolog Narodnog muzeja u Čačku, Snežana Ašanin; Foto: GZS

„To će biti i veoma važni podaci koje ćemo koristiti kada budemo obrađivali ovu temu za upis zavetina na nacionalnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa. Ono što su beležili stari istraživači odnosilo se na to vreme. Ovo je period kada treba da vidimo kakve su se promene dogodile, jer običaji ne mogu da budu skroz konvzervirani i da ostanu skroz nepromenjeni. Oni moraju pratiti savremen tokove života ali ono što je najvažnije jeste da sržostane nepromenjena”, rekla je Ašanin.

Glas zapadne Srbije