Bilo nam je teško jer naše komandate izvode pred izmišljeni sud - To nas je više bolelo nego bitka na Košarama

Na Informer TV emitovana je specijalna emisija o generalu Nebojši Pavkoviću.

 

Emisija je započela pesmom "Generale, nek je tvojoj majci hvala", posvećenoj Veljku Radenoviću, komandantu Posebnih jednica policije na ratu zahvaćenom Kosmetu - oslobodiocu Ohraovca 1998. godine.

Najlepše patriotske pesme u čast generala Pavkovića izvodio je ansambl "Zlatno zvonce". General Pavković je, budući da je gledao specijal,  zamolio da se otpeva pesma "Rasti moj zeleni bore".

 

Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Dragan J. Vučićević se zahvalio prisutnima napominjući da je general Pavković veliki srpski junak o kome omladina ne zna puno.

Mladi koji su rođeni posle 2003. godine su informativno čuli za njega i zato je važno da pričamo o njemu. Ovaj specijal je trebalo da bude na RTS-u, a o tome su izvestili kao da je rezultat neke utakmice. Kao da njegov povratak nije bitna stvar.

 

Miloš Vučević / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Vučević je istakao da je ovo na ponos svih da smo u Srbiju vratili dva velika ratna komandata generala Lazarevića i Pavkovića.

Tu smo pokazali odnos prema državi i ratnim saborcima i odgovornost prema budućim generacijama. Pre 2012. smo kao vreće isporučivali sve i to na Vidovdan... što nije slučajno, kao predsednika Miloševića. Tako je poslata poruka da će svi završiti isto. Ljudi koji su branili državu, ta ih neodgovorna vlast isporuči, a ne vodi računa o njihovim porodicama, to je bilo pogubno. 

 

Ministar Vujić / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Ministar pravde Vujić je generalove unuke odveo kući, a poručuje da je to elementarna pristojnost koja nema veze sa funkcijom već sa domaćim vaspitanjem.

 

Spletom istorijskih okolnosti mi je pripala čast. Pre nego što sam došao na funkciju, moj stav je da pređašnji odnos tokom suđenja i svih postupaka i izdržavanja kazne znači da smo ostavili te ljude same sebi. Sada kao država stojimo iza tih ljudi, moj plan je da obiđem druge koji su u Estoniji, Velikoj Britaniji, Mladića u Hagu, da bi imali uvid... Baltičke zemlje nisu dozvolile prelet, bilo je opstrukcija. Kada je ulazio u avion bio je bled, a kada je sleteo već mu je bilo bolje.  

Posle dve trećine nije pušten, a to je zbog činjenica u njegovim knjigama.

Dve knjige koje se odnose na 98. i 99. To su generacije odgajane tradicionalno. Njemu je bilo značajno da iako je bolestan sa nama razgovara, da nas poduči nekim stvarima, da prenese znanje. Tu snagu i ljubav oseća prema zemlji, kada smo ušli u Srbiju promenio mu se stav i držanje. Rekao je da je poznat kao oficir koji je oprezan, koji traži sve parametre da bi doneo odluku.

 

Kolegijum / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Darko Anđelković - Raška je imao 20 godina kada je bio na Košarama kaže da tadašnji doček ratnika sa Košare - posle bitki i sabotaža, pokazuju tadašnju izdajničku vlast koja ih je zvala "Miloševićevim ratnicima". Navodi da je smrt na Košarama bili svakodnevna.

 

Darko Anđelković Raška / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

On se strašnih priča setio, podsećajući nas na mesto gde su mladi srpski vojnici svakodnevno ginuli.

 

Za kratko vreme smo izgubili 108 drugara, nije bilo dana da nismo nosili mrtve... bilo nam je teško kako naše generale i komandate izdaju u izmišljeni sud - zatvor za Srbe... to nas je više bolelo nego bitka na Košarama. Plan je bio da se probije Košare i okupira zemlja. Vojskovođe su bili ozbiljni stratezi... Najbolji drug je poginuo na tri metara od mene, Košare na Prokletijama... u aprilu je bio sneg do pojasa, ali ono što je bitno, ne pamtim da je neko dezertirao sa Košara. Zato sam i ponosan. Bilo je teških situacija, ali smo sada naciji ispričali šta smo radili, počeli smo da obeležavamo dan Košara, imamo spomenike poginulima... teške su to priče, zaista teške... Pavković je naš uzor i ponos i za njega se mole oni koji ga vole, on je tu među nama. Bitno je da je Pavković ugledao svetlost Srbije. Nadam se da će se narod trznuti, potrebno je da se vrati sloga i ljubav i pravo srpstvo.

 

General-major Miloš Došin / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Generala Došin moli da se oslobodi još jedan general, dok za Pavkovića navodi da je u pitanju veliki čovek.

 

Omogućiti dolazak komandanta je velika stvar.. imamo generala Boru Đukića, koji je deset godina u hrvatskom zatvoru, a nije osuđen, on je bolestan od kancera i teško živi. Pavković je bio operativac, kasnije načelnik Štaba...znao je sve staze brdo i svaki deo Kosmeta, kao i ljude. Ta 1998. godina je bila teža nego 1999. -  koja je bila strašna za celu zemlju. Iz moje jedinice je mnogo više ljudi poginulo 98. nego 99. Sam Bog nam je Pavkovića i Lazarevića poslao, da njih nije bilo sve bi bilo drugačije. Nebojša se borio za nas kad je postao načelnik Generalštaba, iako je ostao bez štitne žlezde zbog zračenja, kao i ja. Kada je skinut sa dužnosti ukinuta je komisija koja je pratila štetu od zračenja, a rezultati su zaključani. Svi borci i civili su dolazili da se pregledaju na ovde, čak su i Šiptari dolazili tu da se pregledaju...

 

Olivera Miletović / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Kako kaže novinarka Olivera Miletović taj uranijum je ušao u zemlju i u hranu, a general navodi da je petorica ljudi, mlađih od njega, preminulo od kancera.

Kaže da je granica pravljena tako da su Šiptari kamenjem mogli da ubijaju graničare, ali i da je april bio težak - tada se sneg topio i bilo je teško izaći na vrh peške.

 

Dragoslav Bokan / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Dragoslav Bokan navodi da je država dokazala da je otadžbina - tj. pokazala emociju iznad prava i zakona.

 

Taj otadžbinski osećaj nas je spojio sa Pavkovićem, koji je vraćen iz tog čudovišnog mehanizma. On je pobedio NATO armadu, sprske izdajnike i sam sebe. Po cenu užasa u samoći u dalekoj Finskoj je izdržao. Izdržao je u borbi sa samim sobom. Uči nas da je smrt deo života, to su primeri za sve nas - poručuje Bokan.

Pominjući Tadića, Koštunicu tj. vlast koje je junake predala mehanizmu podseća da je najvažnije da pobedimo dve stvari - da pobedimo greh i smrt. "Suština je nadživeti sebe gledanjem smrti u oči, a ne izdaja".

Nije razmišljao šta će biti sa njim već sa vojskom. Srpski narod je u najtežim situacijama svestan Boga. Ljudi koji su bolesni, gledaju nesreće, rat... osećaju bolje Boga nego oni kojima sve ide glatko. Sreća naše nesreće je što smo svesni značaja Boga, osećamo njenu veličinu i skupljanje u Crkvi. Našom zemljo se razlila mržnjom, zato je ljubav važna. Njegov dolazak među nas, nas uči da sve ono što nas spaja ima posebnu dragocenost. Taj tihi čovek sa malo kilograma i puno problema dolazi kao glasnik jedinstva i pokazuje kako je pobedio realni problem. To junaštvo u miru je njegov novi podvig. On je simbolično doleteo.

 

Kolegijum / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Igor Ćurčić, novinar Informera, izneo je šokantne podatke.

 

Do 200 tona osiromašenog uranijuma je izručeno na ovu zemlju. Dajana Džonston, američka novinarka, kaže da je informacije protiv jugoslovenskih lidera obezbedila CIA.

 

Marija Pavković / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Marija Pavković je potvrdila da je general Pavković gledao emisiju. Navodi da je danas mnogo bolje.

 

Glas mu je već jači. Veseliji je... medicinska sestra kaže da je jeo supu, voće. Dobio je boju u licu. Doktor je rekao da sve ide polako, a sve što mu treba se trude da mu ugode. Bio je potpuno dehidrirao, nisu mogli venu da mu nađu... Živnuo je, želi da se čuje sa svima. Uvek je govorio da mu nedostaje da priča na srpskom jeziku. Izenađen je podrškom, koju nije očekivao - priznaje ćerka generala Marija Pavković.

Generalu Pavkoviću su dok je bio u zatvoru umrli brat i sestra, a on nije mogao da prisustvuje sahrani.

Nažalost zaredom su mu umrli rođeni brat i sestra, nije mogao da dođe na sahranu, iako je pitao. Od kad mu je brat umro postao je psihički jako loše. Poslao je govor za sahranu brata... to ga je slomilo. Nakon toga smo saznali da ima recidiv bolesti i sve je krenulo nizbrdo za njega. Imala sam tremu, budući da sam prvi put javno govorila kod vas, on je ipak bio zadovoljan mojim govorom.

 

Dragan J. Vučićević / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

Na pitanje Vučićevića, da li se generalu može upriličiti pravi doček ministar pravde Nenad Vujić kaže sledeće:

 

Velik doček bi podrazumevao proučavanje odluke, on ima odrađena ograničenja. Ja mislim da će on izneti godinu i po dana.

Bokan je istakoa da nas je ovaj dolazak ujednio i probudio nadu narodu, da je simbolika dolaska velika.

U Prvom svetskom ratu naša vojska je imala osećaj da vidi Stefana Prvovenčanog, Cara Dušana... sada mi Pavkovića doživljavamo kao čudnog vojskovođu, koji nas podseća da budemo vojnici države, da volimo Srbiju bez mnogo reči. On je nada da ćemo kroz njega da se prepoznajemo kao braća.

 

Miloš Došin / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

 

General Došin navodi da Pavković voli ljude i da se u to uverio mnogo puta.

Vodio je računa o svakom svom ratnom drugu i pitao je za sve, ako bi čuo da je neko bolestan on bi se raspitivao, iako je i sam bio bolestan. Nije mogao da nas zaboravi i uvek nas je okupljao i pitao za sve nas. Sa mnogo ljubavi je pripremao Kosovski odred. Svaki put me je pitao da pitam KFOR kada ćemo se se vratiti na Kosmet, u tom odredu su bili najbolji momci, časni ljudi spremni da se vrate. Strane agenture imaju celu ekipu koja proučava našu istoriju i važne datume - aludirajući na izručenje Miloševića na Vidovdan.

 

Prištinski korpus i Treća armija

Prištinski korpus je morao da ostane, makar samo ime osalo, jedna sveska ili ratni dnevnik, a to je bilo prva meta i ukidanje i svih brigada iz tog korpusa. Kada je petooktobarska hunta izručila Miloševića mi smo izneti na pijacu, tada su najbolje odveli u Hag... - kaže Došin.

 

Dragoslav Bokan / Foto: Aleksandar Jovanović Cile

Bokan dodaje da u Pavkoviću nema ničeg birokratskog i da je bio jedinstven general.

Jednostavno rešava stvari u trenutku. Ne zanimaju ga tračevi, ljude skenira svojim iskustvom i osećajem za drugog.  Puštao je ljude da rade najbolje što znaju. Kao otac koji ne priča mnogo sa svojim sinom i ćerkom, ali to malo što govori pokazuje njegovo poverenje u njih.

Olivera Miletović otkiva da je ime Neboša dobio kao predznak da se ne boji ničega, a potom pita ministra pravde - šta dolazak Pavkovića simbolično znači za državu.

Naša himna je "Bože pravde", to je naša težnja pravda je spora, ali dostižna i njeni plodovi su na kraju puta. Spoznajemo određene vrednosti i vraćamo se onima koje smo izgubili, ovo pokazuje da se vraćamo nečemu što je država i odgovornost - cela Vlada je stala iza ovoga, predsednik republike je aktivno radio na tome, svi smo radili kao država i ovo je rezultat - kaže ministar Vujić.

Siže

Od 21.00 čas u emisiji  "Generale, dobro došao!" na "Kolegijumu" Informer TV govorili su Dragan J. Vučićević,  Marija Pavković, ćerka Nebojše Pavkovića, borac sa Košara Darko Anđelković Raška, general-major Miloš Došin, kao i lider SNS Miloš Vučević, ministar pravde Nenad Vujić, Olivera Miletović, novinarka, režiser Dragoslav Bokan...

Podsećamo odmah posle "Političkog kviza", od 18.40 u "Otvorenom studiju" govorili su i slavni novinar Milovan Drecun koji je  sa generalom Pavkovićem proveo čitav rat na Kosmetu, ali i urednik "Večernjih novosti" Dragan Vujičić.

 

 

 

Informer/GZS