„Tapije u kamenu” - Reportaže iz Starog Vlaha

Nova Varoš - Istraživačko - izdavački centar „Stari Vlah” iz Beograda objavio je  „Tapije u kamenu” (perom i slikom kroz Stari Vlah), petu knjiga Dragoljuba Gagričića (75), novinara u penziji iz Nove Varoši. 

 

Autor je u šest tematskih celina – Ljudi i planine, Sa „stare  granice”, Ožiljci života, Okamenjeni letopisi, Suze belokamenice i Tragovi i raskršća – sabrao reportaže i zapise sa stranicama „Večernjih novosti”,  „Varoških novina” i portala „Zlatarinfo.rs”, objavljene u poslednjih 15 godina.

 

„Tapije u kamenu” su druga knjiga u Biblioteci „Ognjište”  IIC „Stari Vlah” i svedoče o tragovima, putokazima i raskršćima života, podsećajući na zaboravljene događaje, ljude i krajeve. 

 

Ceo vek u čobanluku - na Murtenici

 

„U novinarskom zanatu pero i noge vukli su me u brda i visove starovlaške vetrometine. Tamo se još mogu sresti ljudi starinskog kova, pa su na novinskim stupcima osvitale  priče o neobičnim i retkim zanimanjima – poslednjim kolibarima, vodeničarima, lučarima, te drvosečama i rabadžijama, što vezuju sudbinu za  ognjišta i sela na izdisaju, ali i zemljaci što su ih nemaština i bespuće oterali u svet, a oni daruju zavičaju”, zapisao je Gagričić u uvodu knjige.

 

U Starom Vlahu još uvek živa epska predanja drže vezu sa precima, a istorijska građa je potka za zapise kako se na “staroj granici” noću iz mlade Kneževine kradimice i lukavstvom pomerale međe prema Uvcu, zašto je knjaz Miloš slao sultanu 1.000 volova sa suvata Zlatibora, a kulukom i kamenom zidali bedemi da spreče nalet kuge...

 

O usudu vremena svedoče i Karađorđevi šančevi, podizanje varošica uz nemirnu granicu, o Nemcima koji su za vreme Drugog svetskog rata čuvali ćirilicu od ustaša, Rankovićevim tajnim tunelima... 

 

„Tapije” pred čitaoce iznose gorčinu u duši ratnika, koji se bore za koru hleba, dok iz mahovine okamenjene vojske ukraj puteva izranjaju slova tuge.

 

 

Perom i slikom kroz Stari Vlah

 

Na stranicama su i zanimljivosti kako su vreme i voda u belokamenici urezali rečne tokove i ponore, mašta prirode u podzemnim hodnicima vajala ukrase, ostavila  u kamenu Savinu stolicu, tamo gde je narod hteo da osvetosavi konačišta i utrine, ali im život i vreme – okrenuli leđa.

 

Urednik knjige je beogradski novinar i književnik Milomir Kragović, a o dizajnu je brinuo Danko Polić iz „Kuće štampe” u Zemunu.

Zlatarinfo / GZS