Većina kasarni u Srbiji spremna za regrute

Uvođenje obaveznog vojnog roka u Srbiji, koje je prvobitno bilo najavljeno za septembar ove godine, odloženo je za januar ili mart 2026. godine. Većina kasarni spremna je da primi vojne regrute.

Ove informacije nedavno je potvrdio ministar odbrane Bratislav Gašić.

• Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije rade sve što je do njih da bi se vratilo obavezno služenje vojnog roka. Vrlo su intenzivne aktivnosti, radimo i na obnovi napuštenih kasarni. Nadamo se da ćemo vrlo brzo primiti prve regrute – istakao je Gašić.

Vojni analitičar Vlade Radulović kaže za Bloomberg Adriju da je infrastruktura za prijem novih vojnika u najvećoj meri već pripremljena.

• Spremne su kasarne u devet centara za prihvat novih vojnika. Vojska Srbije ne bi imala većih problema oko toga i da taj vojni rok krene od sutra – navodi Radulović.

Budžetom za 2025. godinu, za uvođenje vojnog roka planirano je nešto više od 10 milijardi dinara ili oko 86 miliona evra. Međutim, kako kaže Radulović, nije jasno koliko je tačno novca neophodno za obavezno služenje vojnog roka, što otvara pitanje finansiranja

i „da li je upravo to razlog za pomeranje početka služenja na 2026. godinu“.

On navodi da troškovi, između ostalog, uključuju osnovne uslove života u kasarni – posteljinu, krevete, escajg, kantine i obroke – ali i uniforme, puške i dodatnu opremu.

• Ostaje otvoreno pitanje da li je 10 milijardi dinara dovoljno, u zavisnosti od broja regruta – kaže Radulović.

Kako navodi, razmatra se i visina naknade za regrute, tzv. vojnički dinar, i to da li će takva naknada biti simbolična ili u visini minimalne zarade, kako je ranije najavljivano.

• Za razliku od prošle godine, sada postoje svi kapaciteti za služenje vojnog roka, ali ostaje da se izmeni zakonska regulativa jer to nije još prošlo skupštinsku proceduru. Takođe, čeka se i usvajanje budžeta za 2026. i sredstava za vojsku, a sve zavisi i od
•  društveno-političkih dešavanja u zemlji.

Budžet Srbije za odbranu u 2025. godini bio je rekordan i iznosio je 261,8 milijardi dinara (oko 2,2 milijarde evra), što je više od četiri puta veći iznos nego u rebalansu budžeta za 2024. i predstavlja 2,53 odsto BDP-a. Najveći deo novca bio je usmeren za

 opremanje Vojske Srbije, kao i kupovinu mašina i opreme.

Uz uvođenje vojnog roka, važnu ulogu u rastu budžeta imaju i velike nabavke naoružanja, uključujući kupovinu francuskih borbenih aviona „rafal“ i ugovore sa Izraelom. Tako je za opremanje vojske određeno 55 milijardi dinara ili oko 466 miliona evra.

Tu se, između ostalog, pominjala izgradnja objekata i infrastrukture u Pančevu, Priboju i Nišu, za koje je bilo planirano oko dve milijarde dinara, kao i oko 1,8 milijardi dinara za izgradnju vojnog objekta posebne namene.

Za 2026. godinu ranije je planirano dodatno povećanje za opremanje Vojske Srbije – čak 81 milijarda dinara (oko 686 miliona evra).

Kako podseća N1, prošle godine je urađeno istraživanje, koje je objavljeno u časopisu „Vojno delo“, a koje se bavilo takozvanom „fluktuacijom“ profesionalnih vojnika srpske vojske.

Uz konstataciju da je „problem regrutovanja i zadržavanja profesionalnih pripadnika poslednjih godina je sve izraženiji“, ispitanici – 117 komandira četa-samostalnih vodova i 1.213 profesionalnih vojnika Vojske Srbije odgovarali su o motivima napuštanja

službe i davali predloge šta bi Vojska trebalo da uradi da ih zadrži.

Rezultati su pokazali da značajan uticaj na odliv ljudstva iz Vojske Srbije imaju zadovoljstvo poslom i organizaciona podrška.

Profesionalni vojnici su osnovni izvršioci vojničkih zadataka i dužnosti u jedinicama i ustanovama Vojske.

 

Izvor: Bloomberg Adria