U podjadovničkom selu Kaćevu novi krovovi u svakom zaseoku – kuća sve više a stanovnika sve manje

Prijepolje - Kaćevo - selo na padinama Jadovnika jedno je od najstarijih naselja u opštini Prijepolje a nekada je bilo i među najnaseljenijim. Na prvom posleratnom popisu bilo je upisano 519 stanovnika, već 1953. godine 635,

 

1961. rekordnih 705 stanovnika Kaćeva, a onda sledi lagani pad do sunovrata 1991. godine kada je upisano tek 198 ljudi. Naredni popis pokazao je surovu realnost gotovo svakog sela u ovom delu Srbije: broj stalnih stanovnika počeo se iskazivati sa dve cifre. U Kaćevu je 2002. godine registrovano 55, 2011. godine 59 a pre tri godine 42 stanovnika.

 

Obnovljena četvororazredna škola prošle godine imala je četiri đaka, a danas nastavu pohađa samo jedna učenica.

 

Izdvojeno odeljenje OŠ „Sveti Sava” u Kaćevu, foto: GZS

 

Eldini Hurić, učenici trećeg razreda u izdvojenom odeljenju Osnovne škole „Sveti Sava” u podjadovničkom selu Kaćevo, do škole valja putovati šest kilometara, ali joj to nije najveći problem, ono što njoj fali jesu drugari.

 

Eldina Hurić, foto: GZS

 

„Lepo je u školi, dobra je i učiteljica, ali mi nedostaju drugari”, kaže za GZS Eldina.

 

Njena učiteljica Biljana Milikić, osvetlala je obraz svojoj profesiji. Ova mlada žena svakoga dana prevali po dvadesetak kilometara kolima, a onda deo puta prepešači, da bi Eldina kao i sva ostala deca, naučila sve što je planom predviđeno, od matematike, jezika, do digitalnog sveta.

 

Učiteljica Biljana Milikić, foto: GZS

 

„Rad u školi sa jednim učenikom koliko ima prednosti ima i mana, možemo da se posvetimo tom jednom učeniku baš dosta, ali ipak to društvo stvarno nedostaje”, kaže učiteljica.

 

Ovo bajkovito selo smešteno na preko 1000 metara nadmorske visine nekada je bilo puno sveta, danas, se bori za opstanak, ali čini se da nije još uvek sve izgubljeno i da se novi početak nazire.

 

Eldin Hurić jedan je od malobrojnih Kaćevaca koji su odlučili da se vrate u svoje rodno selo. On je rešio da napusti preduzetnički posao i rad na terenu, jer kako kaže, nigde nije lepše nego kod svoje kuće. Otac je troje dece i trenutno je zaposlen kao domar u kaćevskoj školi.

 

Eldin Hurić, foto: GZS

 

„Radio sam u Beogradu, Čačku, bio sam preduzetnik, imao sam svoje radnike, ali ipak sam se odlučio da se vratim u svoje mesto. Vuklo me tamo gde sam se rodio i ne kajem se što sam to uradio”, ističe Eldin.

 

Ono što dodatno uliva nadu, da se ovo prelepo selo na obroncima Jadovnika, neće potuno ugasiti je i podatak da se u skoro svakom zaseoku vidi bar po jedan obnovljen krov.

 

 

„Ovo je mesto gde se u zadnjih pet godina izgradilo 57 novih objekata, od toga 23 su vikendice, ostalo su renovirane kuće”, kaže predsednik MZ Kaćevo Hajrudin Hamzić i dodaje da je reč uglavnom o ljudima iz dijaspore, kao i da ima informaciju da će ih biti i više.

 

 

„Koliko sam obavešten, ovde će jedan od naših ljudi koji je trenutno u inostranstvu započeti gradnju turističkih kapaciteta”.

 

Prema njegovim rečima selo je u poslednjih nekoliko godina živnulo, mada je zimi i dalje skoro prazno.

 

„Život sela je put, a u našoj mesnoj zajedici je po tom pitanju veoma loša situacija. Do pre neku godinu odavde je dnevno silazilo četiri do pet tona maline. Ali ponavljam, loš put je razlog zašto se i oni koji obnavljaju i prave nove kuće i dalje ne odlučuju da se ovde zauvek vrate. Najviše nam u susret izlazi preduzeće 'Srbijašume', kad god su ovde na terenu sa teškim mašinama, malo nam podaspu i tako održavaju ovo malo puta do centra sela, da bi bio u koliko – toliko solidnom stanju”, naglasio je Hamzić.

 

Drugi višedecenijski problem je stabilno napajanje električnom energijom, čije se rešavanje, kako tvrdi Hamzić očekuje najkasnije do kraja ove godine.

 

 

„Imamo uveravanje direktora prijepoljske Elektrodistribucije da će taj posao krenuti krajem oktobra, početkom novembra i da će biti postavljeno oko 140 betonskih stubova i oko 9, 5 kilometara snop kabla”, tvrdi predsednik MZ.

 

Kaćevo je bošnjačko selo, ali njegovi meštani, posebno su ponosni na bratske odnose sa komšijama Srbima iz susednog sela, jer u ovom jadovničkom besputu jedni drugima su najveći oslonac.

 

„Mi lepši i bolji život ne tražimo i kad su u pitanju slave i sahrane, kad su u pitanju bogomolje, nedavno je to bila džamija, a mi smo se kao meštani odazvali jednoj bogomolji crkvi, među nama je izuzetna saradnja. Bili su neki ratovi, nikad ovuda ništa nije bilo, nije imalo potrebe. Mi i naše komšije odvajkada dobro sarađujemo i nikada nikakav problem nemamo. Sve što se radi i kod nas i kod njih radimo zajedno i učestvujemo finansijski koliko ko može”, naglasio je Hamzić.

 

Predsednik MZ Kaćevo Hajrudin Hamzić, foto: GZS

 

Kaćevo ima ogroman turistički potencijal, organska proizvodnja sira i kajmaka, zahvaljujući subvencijama krenula je uzlaznom putanjom, stabilno napajanje električnom energijom biće rešeno vrlo brzo, ali ono što ostaje kao najveći problem jeste nedostatak nešto više od kilometra puta do škole i centra sela.

 

„Potencijala ima, ali sve to uslovljava rešavanje problema sa putem. Ne moramo ga asfaltirati, daj bože da ga asfaltiramo, ali da ga dovedemo u neko normalno stanje, nisu to neka sredstva, bar osnovni prilaz do škole, do verskog objekta, do groblja, da nam se omogući normalan prilaz”, apeluje Hamzić.

 

 

 

Pored unapredenja putne infrastrukture Hamzić ističe da je ranije sa predsednikom opštine Prijepolje Dragom Popadićem, dogovena i izgradnja i uređenje izletišta „Česma”, koje je veoma posećeno i gde veliki broj meštana ali i putnika namernika svraća, napravi pauzu, te da će u saradnji sa TO Prijepolje taj prostor biti uređen, posebno jer se tu nalazi i spomenik palim borcima u Drugom svetskom ratu.

 

 

 

Hamzić je ukazao i na problematiku nekadašnjeg državnog puta Prijepolje – Sjenica.

 

„Ovo je nekada bio državni put od opšte državnog značaja, ali je pre nekih petnaestak godina prebačen na lokalnu samoupravu i od tada je on stalno problem, kako za održavanje tako i za asfaltiranje. Ovaj putni pravac je bitan za opštinu jer povezuje njena dva dela, a isto tako će nas kasnije povezivati sa budućim auto – putem i sa susednom Sjenicom”.

 

 

 

Prema njegovim rečima i o tome se razgovaralo sa predsednikom opštine i da je potom poslat dopis nadležnim institucijama, da se ovaj put vrati u status državnog u dužini od 27 kilometara, od Aljinovića do Begovog mosta i da se potom asfaltira.

 

 

 

 

 

 

GZS