могла би у будућности да да постане српски Елдорадо, јер на њеној територији, поред овог, постоји још један локалитет богат овим племенитим металом, откривен пре неколико година, и то у пројекту “Тимок”.

Информацију о новом налазишту званично је објавило Министарство енергетике и рударства у петак, наводећи да је, по прелиминарним резултатима, реч о веома богатом рудном благу из чијег би се чистог концентрата могло искористити више од 93 посто овог племенитог метала.

Све у свему ако се ови прелиминарни резултати истраживања потврде и као коначни, онда је јасно да Хомоље, у светским размерама, лежи на два најбогатија златоносна поља.

Питање је само да ли ће тај небрушени дар природе бити избрушен без последица за животну средину, од чега и зависи да ли ће Жагубица постати српски Елдорадо или ће и даље остати једна од најнеразвијенијих општина наше земље. Поред злата, Србија, имајућ

Ово је потврдио и професор Рударско-геолошког факултета у Београду, Раде Јеленковић.

- Минералне сировине су биле и остале окосница привредног развоја Србије, захваљујући којима су развијени значајни индустријски капацитети а допринос овог комплекса енергетској стабилности земље, учешћу у бруто друштвеном производу и спољнотрговинском билансу је огроман. Процењује се да је у Србији у другој половини XX века годишње експлоатисано око 100 милиона тона различитих минералних сировина. Директна годишња вредност производње била је већа од две милијарде долара, а са вишим нивоима прераде и двоструко већа. Данас је у рударском сектору запослено око 25.000 радника, наводи Јеленковић.

Он додаје и да Србија располаже са значајним рудним богатством али да нису сва у експлоатацији.

- У Србији је евидентирано више од 70 врста минералних сировина: 24 металичне, 46 неметаличних, као и више лежишта угља, нафте, гаса и уљних шејлова. Детаљно је геолошки истражено око 200 лежишта металичних минералних сировина од којих је у експлоатацији мање од 20 и 16 неметаличних минералних сировина на више од 180 локација. Фосилна горива се налазе у 46 угљоносних басена, 90 нафтних и гасних поља и 4 басена уљних шејлова, објашњава угледни српски геолог.

У временима великих економских и енергетских криза, каква су и данашња, рудно богатство једне земље, је добра основа да се из њих брже изађе. Ако је то параметар онда Србија има потенцијал да та времена савлада јер неке процене бивше министарке рударства Зоране Михајловић показују да је у утроби земље неискоришћено рудно богатство вредно више од 500 милијарди евра. Стручњаци пак не желе на тај начин да лицитирају и обазриви су код таквих процена без претходно завршених геолошких истраживања и економских анализа, али потврђују да не оскудевамо у рудном богатству.

- Угаљ је значајан енергетски ресурс Србије јер у Колубарском, Костолачком и Ковинском басену налази се око 6 милијарди тона угља, а на територији КиМ више од 7 милијарди тона. Лежишта бакра и злата су изузетно вредна чије су рудне резерве довољне за вишедеценијску производњу. Што се тиче резерви олова, цинка и сребра, оне се налазе на Косову и Метохији док су утврђене резерве ван ње релативно мале.

Охрабрује и проналазак лежишта литијума и бора код Лознице и лежишта злата у источној Србији. Њихов минерални и развојни потенцијал је огроман. Ту су и лежишта карбонатних стена које се обично користе у грађевинарству, која су економски вредна, али се не могу упоредити са лежиштима фосилних горива, обојених и племенитих метала и литијума - каже професор Јеленковић.

По њему, за привредни и економски развој Србије је најисплативија експлоатација минералних сировина чије су рудне резерве велике, квалитет сировине висок, на којима су развијени производни капацитети или се могу изградити у краћим временским периодима. Поред тога важне су и сировине за којима постоји велика тражња у свету.

На наше питање да ли се то односи и на литијум и да ли је оправдана одлука да се овај пројекат заустави професор Јеленковић каже:

- Бројни су разлози који су довели до заустављања пројекта Јадар. Сматрам да је одлука преурањена. Било би много корисније да је пре доношења одлуке била завршена студија процене утицаја експлоатације литијума и бора на животну средину, и да је детаљно анализирана од стране научне и стручне јавности. За доношење тако важне одлуке, неопходно је комплексно сагледавање свих аспеката експлоатације и прераде руде, њиховог утицаја на животну средину и економских бенефита а које могу да изврше само стручна лица различитих образовних профила.

На питање "Блиц Бизниса" колико отпори еколошких активиста могу да утичу да рудно богатство Србије и даље остане испод земље, професор Јеленковић каже да је њихов утицај важан на даљи развој рударства али ако је заснован на стручно утемељеним чињеницама.

Ако се не базира на тачним информацијама, може имати штетан утицај на развој рударске индустрије. Зато би дијалог са активистима базиран на тачним подацима и конструктивног и отвореног дијалога био користан за економију и друштво. Таквим дијалогом би се дошло до баланса између легитимног интереса заштите животне средине и развоја индустријског потенцијала на одржив, еколошки безбедан и друштвено и економски користан начин.Модерне методе ископавања и прераде руде су значајно напредовале и њихов утицај на околину у великој мери смањен. Рударство какво смо раније познавали и које оставља веома штетан утицај на животну средину данас скоро и не постоји изато је присутно и у најразвијенијим државама попут Америке, Канаде, Аустралије, Велике Британије, Немачка, Јапана и Шведске-каже Јеленковић.

ГЗС/Блиц бизнис