јер је тада престао и обавезан одлазак регрута у војску.

Влада Србије најавила је повратак обавезног служења војног рока за 2023. годину за све пунолетне младиће.

Фото: Принт скрин

Стројеви корак, свако ко крочи у редове Војске Србије памтиће читавог живота и сви који се одлуче да постану војници, као и њихови преци поносно стају у одбрану отаџбине.

За Чачанина Стерфана Пантелића ниује било дилеме, а одлуку да служи војску је донео у време кад то није било обавезно, а његова намера је била јасна.

Стефан Пантелић из Чачка војску служио кад то није било обавезно, фото: ГЗС

„Доласком пред капије лесковачке касарне, опростио сам се од свакодневног живота и ушао сам у неки нови свет, који је јако захтеван и дисциплинован, од намештања кревета, па до спавања под ведрим небом , по киши, по блату... Све у бојсци има неку своју чар, киша у војсци, није киша у цивилном животу, као што ни спавање под ведрим небом није исто као што је у војсци”, рекао је за Глас западне Србије Стефан Пантелић.

Овај млад човек истиче да је иданас поносан на своју одлуку да служи својој земљи.

„У мору весова које нуди Војска Србије, мени је припао вес против ваздухопловног дејства у 250 ракентној бригади. Та бригада размештена је у Београду, Крагујевцу и Новом Саду, велика је част служити у једној таквој херојској бригади”, појаснио је он.
Стефан је мишљења да је враћање служења обавезног војног рока добро, како због историје, тако због родољубља и патриотизма.

„Одрастао сам и васпитаван сам у друштву где су војска и војни рок били редовни, стицајем политичких и друштвених околности војска је укинута, међутим, сматрам да једна суверена држава, једна слободарска држава, као што је Србија која баштини традицију треба да има редовну војску, јер сувереност једне државе лежи у армији”, закључује Стефан.

Драгиша Гавриловић, фото: ГЗС

Са друге стране очеви, који су ранијих деценија испраћали синове у војску, кажу да није било већег поноса, него кад им наследник прође регрутацију и постане војник, јер како тврде враћају се озбиљнији и бољи као људи.

„Некада је то било дика сваком рфодитељу што има војника. Неко се у то време радовао, некоме и није било једноставно. Међутим кад дете испратиш на капију, кад пође у војску и кад се окрене са поздраваом није баш лако, али је пуно срце. Кад дете одлази у војску занчило је да је здраво, весело и да ћче научити једну животну школу тамо”, рекао је Драгиша Гавриловић из Љубића крај Чачка.

По свему судећи српски синови ће поново имати част да чувају небо и границе своје отаџбине, а при том стећи велико искуство које ће их пратити читавог живота.

ГЗС