у Прељини. Вредни читаоци су Андријана Ристовић 2/2, Дуња Трипковић 4/2 и радница школе Дана Вуковић.

Данашњу свечаност је улепшала и жива реч песника Милоја Радовића, који је говорио стихове из збирки песама за децу „ Како је један таван постао славан“, „ Кухињске песме“ и „ Мала прича о великој Жичи“. На занимљив, духовит начин, онако како то песничка душа уме водио је децу на дивно незаборавно путовање .

Књиге су најбољи пријатељњи, у њима се налазе одговори на сва наша питања. Развијају нашу машту, воде нас у чаробни свет речи. Помоћу њих освајамо и упознајемо далеке нама непознате земље, путујемо у прошлост, упознајемо будућност. Уче нас да говоримо, пишемо, волимо, поштујемо, а изнад свега васпитавају човека у нама.

Ово дивно дружење завршило се поруком, стиховима песника госта:
„ А књиге које никада и нигде не спавају
Свиленградској деци по цео дан певају:
Цео је свет једна библиотека.
У њој за свакога места има.“

ГЗС