Катарина и Слађана подсећају како се некада борило против хладноће и те старе омиљене поклоне за празнике верно чувају од заборава.

Зима је на самом прагу, а као уветртира да се лагодније уђе у зимску сезону, вековима су прва помоћ топле вунене чарапе, које ових дана синхронизовано плету Чачанке Слађана и њена кћи Катарина и оне су умеће плетења наследиле од својих преткиња.

„Ово је генерацијски посао који ми је остављен у наслеђе, плела је моја бака, потом мама која је то пренела мени, ја на своју кћерку”, рекла је за Глас западне Србие Слађана Јанковић.

И Катарина, иако млада, истиче лагодност вештине плетења.

„Ништа ми није тешко, почела сам најпре да штрикам једноставније ставри, а сада могу чак о чаарпе са пет игала”, објашњава Катарина.

Катарина и Слађана чувају од заборава вештину плетења вунених чарапа, фото: ГЗС

Ове две плетиље показују тврде да је квалитет вунених материјала неприкосновен, па, чак и здрав, како због традиције, тако и због квалитета које пружају човеку док носи вунене ствари.

„Вуна је првенствено здрава, зими греје, лети хлади, једне чарапе могу да се испелту за дан и по до два да се заврше, док је за плеетње прслука потребно и до пет дана” кажу ове Чачанке.

Важно је знати и одабрати вунени конац за плетење чарапа, за дебље двоструки, а за тање чарапе једноструки конац.

Одувек су жене обрађивале вуну од руна до клупка и занат плетења стар је колико и свет, а градске плетиље Катарина и Светлана подсећају на клот и фркет и плетење на премет.

Прилог емитован у емисији „150 минута” на Првој телевизији:

ГЗС