širenje pismenosti među slovenskim narodima. Danas je i državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture.

I u drugim slovenskim zemljama se takođe obeležava dan sećanja na misionarstvo i vizionarstvo braće iz Soluna.

Ćirilo i Metodije ostali su upamćeni kao "slovenski apostoli", koji su stvorili glagoljicu, prvo pismo Slovena.

Prevodom liturgijskih i biblijskih knjiga, Ćirilo i Metodije postavili su temelje slovenske pismenosti. Bilo je to prvo političko osvešćivanje Slovena u istoriji.

Ova dva brata rođena su u Solunu, u kući znamenitih i bogatih roditelja. Stariji brat Metodije proveo je kao oficir deset godina među Slovenima (makedonskim) i tako naučio slovenski jezik.

Po povratku u Grčku zamonašio se, a malo posle toga pridružio mu se i mlađi brat Ćirilo (Konstantin).

Kada je hazarski car Kagan tražio od cara Mihaila propovednike hrišćanstva, car mu je poslao braću Ćirila i Metodija.

Oni su ubedili prvo Kagana, a zatim i mnogo naroda preveli u hrišćanstvo. Po povratku u Carigrad sastavili su slovensku azbuku od 38 slova i počeli da prevode crkvene knjige sa grčkog na slovenski.

Na poziv kneza Rastislava otišli su u Moraviju da šire Hristovu veru, a umnožene crkvene knjige podelili su sveštenicima da uče omladinu.

Vizantijski misionari otišli su i u Srbiju, koja je hrišćanstvo prihvatila u drugoj polovini IX veka, oko 867-874. godine.

Od prošle godine 24. maj se obeležava kao državni praznik – Dan slovenske pismenosti i kulture.

Kada je reč o verovanjima danas je crveno slovo i ne valja prati veš, usisavati po kući, niti raditi bilo kakve teške poslove.

24 sedam / GZS