судбина их је спојила и наградила дивном породицом коју су одржали на окупу.  Свих ових година уз пуно љубави и слоге руку под руку заједнички су градили свој дом а у њему је данас најгласнија дечја граја од њихових унука.

„Моја мајка Снежана рођена је 1964. године, отац јој је био болестан од рођења а мајка је ишла трбухом  за крухом како би својој деци обезбедила нормално детињство, 13 година је провела у Немачкој. Снежана је тако одрасла са бабом, болесним оцем од рођења и две сестре, али како нама често прича иако им мајка није била ту а отац је био тешко болестан све три ћерке никада их  нису обрукале. Тата Зоран рођен је 1958. године и он је имао тешку животну причу, наиме постао је сироче са само три месеца живота, отац му је преминуо а мајка му се преудала недуго затим кад је он  имао само шест месеци. Остао је да живи са бабом и дедом, а када је напунио седам година тешко се разболео. Пукла му је  плућна марамица и буквално тад од те болести ретко ко је преживео, он хвала Богу јесте“, прича за ТопПрес Ивица Карић, Снежанин и Зоранов син јединац.

Он истиче да иако су обоје имали тешко детињство Бог их је наградио са пуно љубави. Упознали су једно друго и заволели се на први поглед а њихова љубав траје пуних 40 година.

„Тата и мама су  се упознали  на аутобуској станици у Тополи, путовали су заједно у Белосавце, Зоран је путовао после више година код ујака а мајка својој кући. Судбина је умешала прсте и десила се љубав на први поглед.  После годину дана брака добили су једно дете  и на томе су и остали. Сада имају од мене три унучета, Магдалену, Теодора и Алексеја. Тата је од недавно пензинер а мајка ће тек бити“, каже њихов син Ивица и додаје да су се његови родитељи борили читав живот да створе боље услове за живот него што су они имали некада. 

Зоран и Снежана из млађих дана, фото: приватна архива – уступљена фотографија

„Од веома лошег материјалног стања на почетку њиховог заједничког живота направили су лепу кућу и нормалне услове за живот. На почетку брака су живели у Ђурђеву, а када сам се ја родио прешли су у Тополу јер је тата добио посао у хотелу. Онда су купили плац и саградили кућу. Обоје су  своје слободно време  проводили у надници и никаквог поштеног рада се нису стидели и сада је тако“, наглашава њихов син.

Снежана и Зоран провели су скоро пола века заједничког живота и никада се нису жалили, како кажу нису ни помислили да једно друго преваре а љубав која се родила на први поглед само је из године у годину била све јача.

„Успех за дуг брак је велико међусобно поштовање, љубав и толеранција према партнеру. Наш дан обавезно почиње заједничком јутарњом кафом и уз њу се договарамо шта ћемо радити и какве су нам обавезе, како се договоримо и испланирамо дан, тако мора и да буде“, сложни кажу најстарији Карићи.

Да су се искрено волели и да је љубав темељ успешног брака њих двоје су и потврдили а да нису могли једно без другога доказали су још деведесетих година када је Снежана отишла да ради у Швајцарску. Њен брачни друг Зоран само месец дана после њеног одласка узео је одмор у свом предузећу и отишао да је изненади и види, од тада се више нису ни одвајали једно од другога.

ГЗС/ ТопПрес