У Чачку, граду који је ову епидемију добро запамтио, тог 16. марта клицоноша је био учитељ из околине Тутина. Међу деветоро заражених, на инфективном одељењу чачанске Опште болнице нашла се и једна беба, данас педесетдвогодишњи Зоран Бојовић из села Брезовице. Као осмомесечна невакцинисана беба Зоран је сасвим случајно заражен у болници, према причи несрећни новопазарац који је већ био зарађен Латиф и он прегледани су истим стетоском.

Фото: Глас западне Србије

"Излечен сам од дечијег екцема и пуштен кући, тада се сазнало да је Пазарац који је дошао у чачанску болницу имао Вариолу и онда су екипе Дома здравља у Чачку кренуле по нас, по све пацијенте који су тада лежали на инфективном, односно тада кожном одељењу. Дошли су и код нас у село, мене, мајку, оца, бабу, прабабу све су нас пребацили у карантин, једини сам ја био заражен великим богињама, остали нису. После пар дана су се појавиле красте по телу, како ми је мајка причала, она је нон стоп била са мном, али ипак није била заражена”, прича Зоран Бојовић.

Фото: Глас западне Србије

Након што су прогнозе биле најгоре могуће, појавио се доктор Пуниша Мијушковић чија је хуманост била много више изнад лекарске етике.

„Доктор се одлучио да уради трансфузију крви, али једини погодан давалац, био је управо он. Пошто је цело тело било у крастама, није могао да ми нађе вену да би извршио трансфузију, нашао је једино слободно место на пети. И данас у шали кажем, није то више Ахилова пета, то је Зоранова пета. После пар дана већ се видела реакција, стекао сам имунитет, красте су почеле да отпадају, прогледао сам, преживео”, каже Бојовић.

Фото: Глас западне Србије

Ти дани за његовог оца били су предуги, ипак након карантина, све је кренуло на боље.

„Кад су ми јавили да је доктор Мијушковић дао крв за њега и да му је кренуло на боље, онда ми је свануло, испунила ми се жеља, могао сам да живим даље”, рекао је Петар Бојовић Зоранов отац.

Петар Бојовић Зоранов отац, Фото: Глас западне Србије

Једина жртва Вариоле вере у Чачку била је Милка Ђурашић, двадесеттрогодишња медицинска сестра, која се као и многе њене колеге борила се да спасе сваки људски живот. У знак захалности што је на послу оставила свој живот и најлепше године, Чачани су јој подигли споменик.

ГЗС