а у регистру се уместо персоналне документације налази само један папир величине половине А4 формата?! Поред регистра, где би требало да је Марковићева уредно је сложена документација свих претходних и каснијих челних људи установе: Милијана Милошевића Црног, професора Драгојла Јеротијевића, професора Драгана Ковачевића. Дакле, свих само нема његове?

У регистру само ЈЕДАН папирић о избору?

На једином документу у регистру, стоји да је Марковић изабран на збору радника Дома одржаном 23.02.1990. године на директорску функцију са мандатом од четири године.
Конкурс је објављен у дневном листу „Политика” 18.јануара те године, а кандидати су били актуелни директор Милијан Милошевић и Стојан Марковић из Чачка.
На седници 23.02. исте године, тајним гласањем изабран је Марковић, који је добио 15 гласова док је Милошевић добио један глас мење.

У комисији су били Бранко Кукић и Зоран Обреновић као представници Дома културе, Србислава Станковић и Ђорђе Јовановић, представници збора док су Слободан Недељковић и Ђорђе Јовановић били представници тадашње комунистичке власти.

Документација изгледа није случајно нестала, као и нафта

Стојан Марковић смењен је са те функције због сплета разних околности и малверзација у Дому културе, тврди Миладин Вукосављевић, тадашњи уредник Чачанског гласа, који је у време мандата Стојана Марковића био члан Управног одбора ове установе

„Кренули су ратови и санкције, због чега је гориво тада достизало астрономске цене. Можете замислити период у којем је просечна плата била десет марака, а цена литра бензина или нафте у флаши на улици, достизала цену од три до пет марака“,каже Вукосављевић.

Он сведочи да је тада због санкција Србији, преко Додика организована акција допремања хуманитарне нафте, лож уља и бензина, преко потребних чачанским установама, од болнице па до школа.

„Тада су наш Аутопревоз, затим Комуналац организовали допремање више десетина пакета (пакет подразумева цистерну са приколицом) нафте, бензина и лож уља из Босне. Гориво се истоварало на више локација, али неколико цистерни допремљено је у резервоар Дома културе одакле су се ова установа, затим зграда Општине, Економска школа и Гимназија. Међутим, две цистерне са приколицама заноћиле су код Дома али нису освануле. Чуо сам да су виђене негде у Прељинској Балузи, а мене су убрзо након расправе о тој теми на управном одбору сменили“, сведочи Вукосављевић.

Међутим, о свему томе нема никаквог писаног трага у Дому јер је документација волшебно нестала.

Тадашњи полицијски службеник, Зоран Шеварлић (данас начелник инспекције МО), пре неколико година сведочио је да је лично због нестале нафте писао пријаву тадашњем директору, Стојану Марковићу. Вођен је судски поступак који је трајао неколико година, али Марковић није сачекао крај суђења јер је напустио земљу и отишао у Америку где је провео извесно време, због чега је случај застарео. Али, преко океана се није упутио сам већ са супругом радника Чачанског гласа коју је оженио, након што је постао директор и у тој медијској кући.

Али и у Чачанском гласу није остао дуго. Смењен је на инсистирање Зорана Ђинђића коме је Марковић радио о глави (политичкој) тврди професор Драган Ковачевић који каже да се на ту тему водила жестока полемика на састанку где су присуствовали он, Велимир Илић, Владан Батић и Зоран Ђинђић.

Наиме, Марковић је жестоко водио кампању против Зорана Ђинђића протежирајући Слободана Вуксановића у чију партију је прешао из ДС, која му је тада била трећа по реду. Касније се прикључио Чеди Јовановић(ЛДП), а затим и Саши Радуловићу (Доста је било). Покушај да се инсталира у Двери са групом грађана Бранка Лазовића, није успео.

Предузеће ,,Шарам варам“

Стојан Марковић са својим предузећем „Јутро продакшн“ са којим је ојадио многе Чачане, међу којима су Андрија Бајић и угледни доктор Коста Милошевић, није оставио Дом културе на миру ни петнеаест година касније, па је овој установи остао дужан за кирију 877.300 динара и готово је извесно да то никада неће платити јер је предузеће у блокади 1.695 дана и очигледно служи само за такве послове.

Сва директорска места Марковића

Марковић данас покушава на исту мантру да се докопа појединих позиција користећи - замути па зграби. Његова последња у низу супруга Биљана Јованић Марковић и он сам, у последњих две деценије имали су чак пет високих и директорских позиција у Чачку, иако се Марковић декларисао као жртва сваког режима. Међутим, чињенице су сасвим другачије. Марковић је био два пута директор ( Дом културе и Чачански глас, док је његова последња супруга била то исто у Пореској управи, где је дошла без радног искуства и као члан Г17 плус, а затим прешла у фотељу директорке Националне филијале за запошљавање као члан Динкићевих Региона.

Одласком са тог места, учланила се 15. Јуна 2016. у СНС, где је била у Савету жена. Функционер СНС у Чачку, тврдио је да је трпео константне притиске од Стојана Марковића да му за супругу обезбеди директорско место, али када то није прошло Јованић Марковић се ишчланила из странке 2018. године тврдећи да је та странка лоша. Каријеру је почела као секретарица у чачанском СПО где се јављала на телефон, а та странка ју је поставила на једно од руководећих места у Туристичкој организацији.
Нико у међувремену није објаснио како се Биљана Марковић прошле године обрела на месту инспектора за рад, али је ту ујдурму спречио ГЗС.

Решење Министарства за рад

Након објављивања те информације све је на пречац повучено чак и решење и сви су заћутали. Многи тврде да је иза свега стајао високи функционер и посланик СНС у чијој телевизији је Небојша Јовановић, десна рука Стојана, од прошле године један од уредника политичке рубрике.

(У наставку: Где је сарајевска диплома Стојана Марковића коју нико никада није видео? Коме је оженио супругу, и ко је хтео да купи рендген за новце из Сегедина?)

ГЗС