бити тешка и неизвесна, услед кризе изазване ратом у Украјини и последичном несташицом енергената.
Тако ће и они који су се определили за модерније начине грејања наредне зиме бити принуђени да спас "потраже у шуми" како би правовремено обезбедили себи потребну количину најстаријег природног материјала за огрев.

Како цене из дана у дан немилосрдно расту, људи ужурбано раде на томе да се што је могуће пре осигурају, а шта нас чека на јесен, може се наслутити из навода добрих рудничких познавалаца ситуације са дрвима и грејањем на дрва.

„Сада је цена око 7000 динара за метар кубни, ускоро ће се попети на 8000, шта се може десити на јесен још нико са сигурношћу не зна, али моје неко предвиђање је да не би требало да се пење много преко 8000 или највише 80 евра. Знамо да је у престоници до 10000. Паметни су се осигурали још прошле године, а овог лета припремају се за ону тамо зиму", каже за Глас западне Србије Игњатовић Драгослав, упућен у кретања цене са дрвом за огрев на Руднику и у селу Мајдан.
Он додаје да је пре 10-ак месеци могло да се купи за отприлике 5000 динара квалитетно дрво, да би нешто касније цена достигла 50 евра.
Ипак, каже, гледајући тако, пре две сезоне је било 4000–4500.

„Инфлација је, криза, цене расту. Потрага је велика и људи се сналазе како знају. Верујем да ће на Руднику бити нешто погоднија ситуација него у другим деловима општине, ми овде се мало раније навикнемо на неприлике", истиче он уз осмехе.
Други мештанин, Зоран Никић, наводи да људи као да знају шта ће бити па купују и терају... да је наопако јесте, људи су уплашени.
Не памти да је ни 90-их била оваква ситуација када су дрва у питању.

„Додуше, тад се није користио пелет који захтева пуно дрвне масе. Снабдевање је ишло нормално и уобичајено", каже Никић, који напомиње да не би био тако оптимистичан као комшија и да прогнозира цену на Руднику и до 10000 на јесен.
Објашњава да без обзира на савете и препоруке надлежних да људи не морају да брину, они као да махинално предосећају надолазећу свеопшту нестабилност.
„Сада и ако људи имају приватну шуму, без позива шумару који треба да обележи места која могу да се секу, нема сечења, таква су правила. Друго, нема правог дрва за огрев, букви, старијег храста, долази до сечења трешњи, јасена, багрема, а то је, по мени, штета", сматра Никић.

ГЗС