дубоко у шумама и становници Бајине Баште, као и туристи врло ретко имају директан контакт са овим шумским животињама. Од страха се и саме склоне пре него што дође до сусрета са човеком. Међутим, Радисав Мићовић и његов пријатељ једни су од ретких који су успели да виде мече старо само неколико месеци, и не само да га виде већ и да га спасу након што је брза Дрина претила да га однесе.

„Пријатељ је возећи се кроз тунел испред себе угледао мало мече како трчи и након тог спустило се до воде на језеру. Затим је кренуло да се пење уз стене, али никако није успевало и постојала је опасност да упадне у воду. Ја сам дошао са чамцем, ставили смо га унутра. Претпоствљамо да је сишло са мајком да се напије воде, али пошто је баш мало није касније успело да се врати истим путем. Од милоште смо га назвали Мали Лазо”, прича за РИНУ Радисав.

Они су одмах контактирали надлежне у Националном парку Тара, а ренџери су преузели мече и вратили га у природу. Мали Лазо је прво мече које су пронашли мештани, након чувених Мусе и Марка који су пронађени сада већ далеке 2008. године.

Фото: РИНА

„Медведа на Тари сада је све више јер су села скоро празна и животиње заузимају територију. И поред тога врло ретко долази до оваквих сусрета, тако да нам је драго да смо управо ми били ти који су од потенцијалне опасности спасили Малог Лазу”, каже Радисав и додаје да иако је реткост видети медведа, са срндаћима је ипак друга прича.

„Током пролећа кад је сезона њиховог парења често се дешава да са чамца угледамо младе срндаће како препливавају језеро и иду у Босну, како би тамо претпостаљамо пронашли женку. Скоро смо насред језера угледали баш младогх мужјака, нисмо смели да његово пливање препустимо случају у пратили смо га чамцем све док није прешао на другу обалу”, каже овај бајинобаштански љубитељ природе.

РИНА/ГЗС